• Друштво
• Насловна
• Политика

На данашњи дан рођен Иво Андрић (Видео)

1 min read

11 година ‎ Фронтал

Добитник Нобелове награде за књижевност, успјешни дипломата Краљевине Југославије, великан европске књижевности и интелектуалац чије дјело данас неки желе оспорити – Иво Андрић, рођен је на данашњи дан деветог октобра 1892. године у мјесту Долац крај Травника.

Дјетињство проводи у Вишеграду, гдје је завршио основну школу. Године 1903. уписује сарајевску Велику гимназију (од које су 1922. године настале данашње Прва и Друга гимназија), а студиј славенске књижевности и историје похађа на филозофским факултетима у Загребу, Бечу, Кракову те Грацу у којем 1924. године брани и докторску дисертацију на тему Развој духовног живота у Босни под утицајем турске владавине, преноси Радио Сарајево.

Тачно 50 година од свог првог појављивања у књижевним водама (1911.), када је у часопису Босанска вила објављена његова прва пјесма У сумрак, овај Травничанин постаје добитник најпрестижнијег признања у домену књижевности. Ради се, наравно, о Нобеловој награди која му је 1961. године уручена за роман На Дрини ћуприја, као и за цјелокупни дотадашњи рад на „историји једног народа“.

У образложењу је стајало да „његова проза садржи епски набој којим прати људске судбине из историје своје земље“.

Из широког опуса књижевног Андрићева стваралаштва издвојићемо само нека, она најпознатија дјела: романи На Дрини ћуприја, Травничка хроника, Госпођица, Проклета авлија, Омер-паша Латас (недовршен), збирке приповједака Немирна година, Жеђ, Јелена, жена које нема, Знакови, Деца, Кућа на осами, путописи и скице Стазе, лица, предели, медитативна проза Знакови поред пута, Есеји, критике, чланци, Свеске…

Дјела овог нобеловца преведена су на тридесетак језика, а све лирске пјесме, које за његова живота нису биле сабране у књигу, објављене су постхумно, 1976. године у Београду, под називом Шта сањам и шта ми се догађа.

Занимљиво је поменути и то да је управо Андрић био први потписник Новосадског договора о српскохрватском књижевном језику.

Дипломатска каријера

Андрић је имао и веома успјешну дипломатску каријеру. Најприје је био постављен за чиновника у посланству у Ватикану, а потом је пропутовао скоро цијелу Европу, радећи десетак година као дипломата у конзулатима у Букурешту, Трсту, Грацу, Марсеиллеу, Паризу, Мадриду. Након тога био је секретар сталне делегације Краљевине Југославије при Друштву народа у Женеви.

Између Првог и Другог свјетског рата налазио се на функцији опуномоћеног министра и ванредног посланика југославенске владе у Берлину. По избијању рата, због неслагања с властима у Београду, подноси оставку на мјесто амбасадора, а за вријеме Другог свјетског рата живи повучено у свом стану у Београду. У том периоду и ствара своја најбоља дјела, која ће касније доживјети свјетску славу. Касније постаје члан Комунистичке партије Југославије и први предсједник Савеза књижевника Југославије.

13. марта 1975. године Војномедицинска академија у Београду је саопштила да је Андрић преминуо у 1:15, а у часу смрти имао је непуне 83 године. Посљедње записане ријечи оставио је у свом дневнику гдје је стајало: „Помисао на смрт изазива, већ сама по себи, код човека страх. А код књижевника и сваког ‘јавног радника’ долази уз то још и одвратност од глупих и неискрених некролога који нас чекају…

Придружите нам се на Вајберу и Телеграму: