На данашњи дан погинуо српски национални јунак Стеван Синђелић

На данашњи дан 1809. године погинуо је српски национални јунак Стеван Синђелић, ресавски војвода, испаливши из кубуре хитац у складиште муниције у шанцу на узвишењу Чегар крај Ниша, у јеку борбе с бројчано надмоћним Турцима у Првом српском устанку.

Експлозија је дигла шанац у ваздух, усмртивши и браниоце и 6.000 Турака који су упали у утврђење. Нема више старог шанца – тамо стоји пуста рака, нема више Синђелића, али нема ни турака !

Ресавски војвода Стеван Синђелић рођен је 1770. у селу симболичног назива – Војска.

Рано је остао без оца, па је по мајци Синђелији назван Синђелић. Прије устанка је служио код ресавског кнеза Петра, који је погубљен у Сјечи кнезова.

Синђелић је 1804. подигао народ ресавског краја на устанак и одмах је потукао Турке на Јасењару, између Ћуприје и Свилајнца.

Учествовао је у многим биткама – на Иванковцу 1805, где је, због храбрости, добио титулу војводе, и на Делиграду 1806. Судбоносне 1809. са 3000 Ресаваца придружио се устаницима који су хтели да ослободе Ниш.

Срби су имали 6 шанчева у близини Ниша, а Синђелић је био у првом шанцу на брду Чегар, на који је командант Нишке тврђаве, Хуршид паша, усмерио напад. Битка је почела ујутро 31. маја и трајала је цели дан.

Турци су јуришали пет пута, а шести пут су успели да уђу у шанац. Синђелић је увидео да проређени српски браниоци не могу да одоле турској сили, па је једним куршумом запалио складиште муниције. Сви су изгинули. На Чегру је остало да лежи 16000 Турака и 4000 Срба. За одмазду, Хуршид паша је од лобања устаника подигао застрашујућу Ћеле-кулу.

Језик

Презиме Синђелић долази од речи синђел (грчки син (са) + келлион (ћелија) онај који је заједно с ким у ћелији) и означава титулу образованог монаха који је владичин секретар, саветник; одатле је мушко име Синђел и женско Синђелија.

Придружите нам се на Вајберу и Телеграму: