Славни син Вукашина Мрњавчевића: На данашњи дан погинуо Марко Краљевић
Марко Краљевић и Муса Кесеџија, насликао Владислав Тителбах, око 1900. (Фото: Википедија)
На данашњи дан, 17. маја 1395. године, према оскудним историјским подацима, на Ровинама је погинуо славни син Вукашина Мрњавчевића Марко Краљевић, пише Национална географија Србије.
Он је најпознатији српски епски јунак, помиње се у предањима свих јужнословенских народа, уз сталне дилеме, да ли је био и стварна историјска личност.
Истраживања су доказала да је био прави средњовековни витез и владар. Тако је Марко себе доживљавао, а тако су га доживљавали и његови савременици. Још за живота је стекао поштовање широм наших простора, и зато је убрзо након погибије почео да прераста у легенду. У епском Марку Краљевићу налазе се различити слојеви. Са једне стране, он је – попут, на примјер, античких хероја Херакла или Ахила – јунак велике снаге али и необуздане природе, па тако оре царске друмове, пије уз рамазан вино, растјерује Турке на буљуке и тјера цара до дувара… Али он у нашем народном предању има и особине правог средњовјековног витеза: „не суди ни по бабу ни по стричевима, већ по правди Бога истинога и књигама староставним” и вјерује да му је боље „изгубити главу него своју огријешити душу”
Пред битку на Ровинама у којој је погинуо, Марко је рекао: „Ја молим Господа да буде хришћанима помоћник, а ја нека будем први међу мртвима у овом рату!”
Придружите нам се на Вајберу и Телеграму:
Bio je turski vazal i poginuo je boreci se za Anadolce. Iz hriscanstva je presao u islam i borio se pod turskim barjakom.
Bio je veoma okrutan u ponasanju sa stanovnistvom. Shodno tome bio je vrlo omrznut medju lokalnim narodom.
Postoji zapis o njegovoj pogibiji (mrzi me da to trazim) dje se potencira da je poslije bitke bjezao sumom kao ranjena divlja svinja dok ga poslije duzeg vremena nijesu sustigli vojnici i narod i pogubili ga.
Umro je smrcu nedostojnom za velikasa.
Мора да си све лично гледао са неког веееликог бријега?
Муч, одроде и трањо издајничка!
Marko Kraljević zvanično bio turski junak.
Posle Maričke bitke, 1371, iz koje se nijesu vratili Vukašin i Uglješa, Marko Kraljević je formalno pravno postao suvladar cara Uroša, a posle smrti poslednjeg Nemanjića (2. ili 4. decembra 1371) jedini zakoniti vladar. Iako je jedini nosio titulu kralja, niko nije ni pomišljao da ga prizna za vrhovnog gospodara. Bez podrške moćnog oca i strica, kruna mu je služila samo kao ukras. Bez vojske, koja je izginula na turskoj teritoriji, izgubio je Prizren i Skoplje. U takvim okolnostima Marko je postao sultanov vazal. Štaviše, i na suženoj teritoriji u zapadnoj Makedoniji, koja mu je preostala posle nasilne deobe države, sa Prilepom kao jedinim većim gradom, legitimni srpski kralj dijelio je vlast s kraljicom majkom i bratom Andrijašom. Do kraja života Marko je ostao vjeran podanik sultanov. Ništa se pouzdano ne zna o učešću kralja Marka u Kosovskoj bici. Kao turski vazal morao bi se boriti protiv Srba. Ali, navodno, sultan se plašio da ne pređe na srpsku stranu, pa ga u boj nije zvao. Teško je odgonetnuti zašto narodno predanje ovog nesumnjivog izdajnika slavi, a izdaju svaljuje na Vuka Brankovića čija je krivica jedino u tome što je boreći se na srpskoj strani, ostao živ. Ako je malo pouzdanih podataka ο Markovom životu, nešto ih je više (mada ne možda pouzdanih) ο danima koji prethode njegovoj pogibiji. U bici na Rovinama Marko se borio na turskoj strani protiv vlaškog vojvode Mirče. Na istoj strani borili su se “i protiv svoje volje”, pored Marka, i Stefan Lazarević i Konstantin Dejanović. Stefanov biograf Konstantin Filozof piše kako je Marko pred bitku rekao Konstantinu: … molim Gospoda da bude hrišćanima pomoćnik, a ja neka budem prvi među mrtvima u ovom ratu. Želja mu se ispunila. Hrišćani su pobijedili, a Marko je, zajedno sa Konstantinom Dragašom (Dejanovićem) poginuo 17. maja 1395. godine. Posle Boja na Kosovu, bilo je zabranjeno da se pjevaju pjesme o srpskim junacima. Pošto je Marko Kraljević zvanično bio turski junak, ali i Srbin, narod je to iskoristio da na dopušten način iskaže svoje jade, slaveći Markovo junaštvo.Njegovo omiljeno oruzje je, bas kao i u narodnim pjesmama, bio topuz kojim je vjesto baratao. Sudbina mu je odredila da izgubi zivot u bici na Rovinama i to na strani vojske koja je pogubila njegovog oca i okupirala njegove zemlje. Dakle, njegova prava istina o njegovom zivotu je dosta surova i daleka od prica iz narodnih pjesama, koje su ga velicale kao najveceg srpskog junaka.
Grijesis Milose,znaju to oni od prije Kilibarde i to dobro,oni se radjaju sa tom skolom prevaranata i lopova!
Од Килибарде ви Дукљани можете научити како је то продати вјеру за вечеру.Прк*о за готов новац,без вересије.И то је све што можете да научите од њега.
Svaki pravi Srbin treba da nauci sve o srpskoj epskoj tradiciji i makar 10 epskih pjesama napamet.
Pravi čovjek od koga to možete naučiti je Novak Kilibarda. On je epsku književnost predavao na fakultetu i nema boljeg poznavaoca od njega.
i od mirasa isto…a i od brkovica…strva im se ne vidjelo
Večna mu Slava i Milost heroju nikada nećeš biti zaboravljen hvala ti za sve što su uradio za narod!!