На данашњи дан, 7. мај
1 min read
На данашњи дан 1685. током похода Сулејмана Малог на Црну Гору, вођена је чувена битка на Вртијељци у којој је бројна Сулејманова војска нанијела тежак пораз Црногорцима. У тој борби погинуо је чувени харамбаша Бајо Николић – Пивљанин, који је са својим хајдуцима дошао у помоћ браниоцима Вртијељке у жељи да спријечи пролаз турске војске ка Цетињу. Погибија великог јунака са жаљењем је примљена код Млечана, док је Цариград, који је упркос непријатељству цијенио личност и храброст Баја Пивљанина, с олакшањем примио вијест о његовој погибији.
1711 – У Дубровнику је рођен Руђер Бошковић, математичар, астроном, физичар, филозоф, пјесник и дипломата, оснивач и директор астрономске опсерваторије у Брери код Милана и директор оптичког института француске морнарице. Живио је и радио у Риму, Милану, Паризу и Лондону. Убраја се у најистакнутије научнике свијета свога времена. Дао је двије геометријксе методе за одређивање елемената Сунчеве ротације из посматрања положаја трију тијела; све формуле сферне тригонометрије свео је на четири основне; самостално је извео Симсонов израз за астрономску рефракцију и у рачуну изравнања примијенио принцип минимума збира одступања умјесто минимума збира квадрата, док ће Лежанр и Гаус тек нешто касније увести принцип минимума збира квадрата. Руђер Бошковић је израчунао и димензије и спољоштеност Земље на основу мјерења меридијана и први изложио мисао да скретања виска могу имати систематски карактер и да на то прије утичу пространо копно или море, неголи брда. Дао је и геометријску методу одређивања путања комета и први ријешио проблем окаца у саћу. Елементарну честицу сматрао је извором силе и без димензија, а вријеме и простор, насупрот Њутну, релативним, па се с правом сматра претечом Ајнштајна.
1717 – Млетачки сенат потврдио је црногорском владици и господару Данилу Шћепчеву Петровићу и његовим насљедницима право јурисдикције над православним становништвом на Црногорском приморју које је било под влашћу Млетачке Републике. Био је то изузетан чин успостављања вјерског и духовног јединства подловћенске Црне Горе и православних хришћана на том дијелу Јадрана. Након тога млетачка управа признала је црногорском митрополиту право вјерске надлежности и над свим крајевима које је Венеција заузела у претходном рату с Турском.
1833 – Рођен је њемачки композитор и пијаниста Јоханес Брамс. Четири Брамсове симфоније и два клавирска концерта постали су стандарди класичног репертоара. Највећи дио живота провео је у Бечу као најистакнутија музичка личност тога града. Компоновао је у традицији Баха, Бетовена и раних романтичара, али и са својеврсном оригиналношћу и снагом у постизању јединства крепкости и благе меланхолије, опорости и распјеваности.
1840 – Рођен је најистакнутији руски симфоничар 19. вијека, композитор Петар Иљич Чајковски, чија су дјела прожета руском народном музиком и мотивима из бајки и руске историје. Његова највреднија дјела су програмски конципиране симфоније, концерти за клавир и оркестар, као и опере “Пикова Дама” и “Евгеније Оњегин”, писане према Пушкиновим истоименим дјелима, балети „Лабудово језеро“, „Успавана љепотица“ и друга.
1915 – Њемачка подморница “У-20” торпедима је потопила британски путнички брод “Луситанију”, што је допринијело одлуци Сједињених Америчких Држава да уђу у Први свјетски рат. Погинуло је 1.198 путника и чланова посаде, међу којима и велики број Американаца.
1939 – Њемачка и Италија склопиле су политички и војни савез (осовина Берлин-Рим). Касније се овом савезу придружио и Јапан.
