На данашњи дан 1927. умро је сердар Јанко Вукотић
1 min read
Сердар Јанко Вукотић
Јанко Вукотић био је дивизијар (1914), предсједник владе, војни министар (1905, 1913) и начелник штаба Врховне команде (1913) Краљевине Црне Горе, генерал-ађутант краља Николе и армијски генерал (1926), члан Војног савета и ађутант краља Александра Карађорђевића у војсци Краљевине Срба Хрвата и Словенаца.
Пуну војну афирмацију достигао је у балканским ратовима.
У Првом балканском рату Јанко Вукотић командовао је Источним одредом, посебно се истакавши у операцијама у Санџаку и Метохији, па је убрзо постао начелник штаба Врховне црногорске команде.
У Другом балканском рату предводио је Црногорску дивизију у оквиру Прве српске армије против бугарских снага. Црногорска дивизија освојила је положаје на линији Пасаџиково – Калиманци и успјешно садејствовала јединицама Српске војске у Брегалничкој бици, прихватајући одлучујућу борбу против Бугара. У Првом свјетском рату био је начелник штаба Врховне команде Црногорске војске и командант Херцеговачког одреда и Санџачке војске. Избијањем на Јахорину и Пале јединице Санџачке војске којом је командовао сердар Јанко и јединице Ужичке војске угрозиле су бок и позадину Аустроугара на Дрини.
Велики успјех Јанко Вукотић постигао је у току повлачења српске војске преко Црне Горе и Албаније. Тада је Санџачка војска у садејству са снагама Прве српске армије успјела да одржи 500 km дугачак фронт и у натчовјечанској борби код Мојковца заустави и одбаци непријатељску офанзиву. На тај начин је омогућено несметано повлачење српске војске према лукама на Јадранском мору. Једно вријеме послије Мојковачке битке, провео је у затвору Болдогасон као заробљеник.
С обзиром на то да није имао мушког потомка стасалог за бој, прослављени војсковођа је у све окршаје увијек, као најближег сарадника, водио своју кћерку јединицу Василију, која је прије тога завршила Институт руске царске породице на Цетињу.
Придружите нам се на Вајберу и Телеграму:
Нека је вјечна слава и хвала Јунаку! Грешке које су урадили и ђед и унук могу се исправити стварањем нове државе од Србије, Црне Горе и Републике Српске!
…Ej,Crna Goro,pleme ti ljubim,obraz ti ljubim,krševe ti ljubim,nedaj se!NekaŠvaba pamti ovaj dan,ovaj pravoslavni Božic,oval mraz,snijeg obojen i njegovom krvlju,neka upamti ovo srpsko pleme na čiju je zemlju pošao!Vasilija Vukotić
Zaboravili ste da kažete da nije htjeo da uteče u Italiju s kraljem I vladom . Kad su ga zvali iz Bara da im se pridruži da I on pobjegne , poručio im je : Nikad oka . Pukla vi skampanija Tamo !
Kralj i Vlada su morali u bjekstvo poslije onoga što su zaradili mojkovačkom bitkom u korist svoje braće Srba u povlačenju! Njih su zaštitili a sebe nijesu mogli. Srbija i Karađorđevići su se za sve odužili kralju Nikoli tako što su mu pored države i prijestola oduzeli i svu imovinu i zabranili mu da doživotno ne smije privirit u svoju Crnu Goru! E tijema je serdar prišao a oni su ga nagradili za tolike zasluge za srpstvo službom u svojoj vojsci. 1918. je i Crna Gora planirano umrla!
Ајде, нека је дошао и тај дан, да се ја и ти у вези нечега сложимо. Црна Гора јесте умра 1918. године, као и остатак слободољубивог српства, онога тренутка, када је она будала Александар одлучио свога ђеда да протјера, а да државу прави, не са правим Србима, него са дојучерашњим кољачима, К. und K. јурушницима, крижарима и бојовницима (јунацима ,,свога“ кајзера Фрање), и да их извуче од ратне одштете, и аместира их од свих злодјела, и злочина што су над Србима направили, од Далмације, преко Лика, Кордуна, Славоније, првих логора широм БиХ, и вјешала, као и оних звјерстава по Мачви.
Јесте, умрла је. Умјесто да јој је дато више него заслужено ,,друго око“ у глави, то је отишло Хрватима и Словенцима, а како су ови то вратили српству, довољно се сјетити ових година 1941. и 1991.