ИН4С

ИН4С портал

На данашњи дан 1866. склопљен је војни споразум Србије и Црне Горе о уједињењу српских земаља

1 min read

Српски кнез Михаило Обреновић и црногорски кнез Никола I Петровић на данашњи дан 1866. године закључили су уговор о заједничкој борби за ослобођење од Турака и уједињење српских земаља.

Први најочигледнији кораци ка уједињењу Србије и Црне Горе у једну државу су направљени склапањем Тајног споразума од 23. септембра, 1866. године између Црне Горе, књаза Николе I Петровића и Србије, књаза Михаила Обреновића на Цетињу.

Једна интесантна ствар јесте што су обје династије, и црногорски Петровић-Његоши и српски Обреновићи, били са црногорских простора.

Према том споразуму, послије успјешног рата против Османског царства, који је био усмјерен ка ослобођењу српског народа који је живио под Турцима, Никола се требао одрећи престола у корист књаза Михаила, а Црна Гора припојити јединственој српској националној држави, започињући подређивањем црногорских снага српској војсци.

Члан 2 војног споразума:

“У случају успеха, Књаз Црне Горе придружиће Црну Гору српској држави и признати књаза Михаила за владаоца.“

У ту сврху министарство Илије Гарашанина, и самог по поријеклу Црногорца, послало је Милана С. Пироћанца по споразуму на Цетиње, који је требао  да спроведе детаљну анализу ситуације у Црној Гори, модернизацију војске, уједињење команде и припрему за ратне активности, отворивши канцеларију.

Извјештај о Црној Гори и Црногорцима који је Пироћанац послао Београду је толико обиман, да је објављен у виду књиге.

Идеје о коначном испуњењу планова нијесу доживјеле плода, јер је недуго потом, српски владар Михаило Обреновић изненада убијен у Кошутњаку, 1868. године.

Није црногорски ако није српски; илустрација: ИН4С
Подјелите текст путем:



Придружите нам се на Вајберу и Телеграму:

     

Слични текстови

15 thoughts on “На данашњи дан 1866. склопљен је војни споразум Србије и Црне Горе о уједињењу српских земаља

  1. Idealno bi bilo da imamo konfederaciju srpskih drzava sa visokom autonomijom republika. Nikakva “evropska” unija.

    Srbija-CrnaGora-RS

    13
    6
  2. E ne bih im ja dao drzavu vise na cuvanje sanse nema, jer vidimo kako i onu svoju cuvaju- Srbiju! Mada ni mi nismo daleko. Ali, iako su nam braca, jednorodna i jednokrvna, ne malo puta su nas preveli zedne preko vode!

    Ali dobro: Sa Srbijom vazda, pod Srbijom nikada!

    8
    20
  3. I samo mi nije jasno đe prokopavate ova dokumenta o Srbiji kao nekadašnjoj vojnoj velesili.
    Znate li vi šta je bila rna Gora u doba Petrovića-Njegoša!
    Krsta vi puštite mi ovaj komentar!!!!

    3
    9
    1. Ovo ti je isto cak i detaljnije napisao bivsi milov savjetnik istoricar prof na cg fakultetu istorije prof dr Zivko Andrijasevic u knjizi Istorija CG
      Bravo milogorac…sta ti uopste citas..milov bukvar?

      12
      3
  4. Auuuu, Srbi, pa mi smo se Crnogorci kao narod spasli ako je za nas krenulo sve na oposlu sa atentatom na Mihaila Obrenovića, laka mu crna zemlja i fala mu što je ostavio Nikolu na mir!

    3
    18
  5. „У случају успеха, Књаз Црне Горе придружиће Црну Гору српској држави и признати књаза Михаила за владаоца.“ – O Rankovići i Brankovići, pročitajte ovooooo!

    10
    2
  6. Да није било атентата не Михаила Обреновића, и дан данас би нам друге птице пјевале.
    Послије је Ниџо окренуо ћурак наопако као што и ови данас раде!

    11
    3
  7. Зато је послије погибије кнеза Михаила Никола онако изиграо и почастио се Берлинским конгресом…

    9
    3
    1. …crna gora je za srbiju vazda bila premijerliga cojstva i junastva…
      …bez crnogoraca srbija ne bi postojala…
      …i kardjordjevici i obrenovici su crnogorci…

      2
      4
    2. @Стефо
      За Берлински конгрес се захвали Милану Обреновићу, пошто је, као де факто вазал Аустро-Угарске од самог почетка, дозволио да нам она диктира границе на овим просторима, чиме смо добили две, уместо једну српску краљевину, пошто је одустао од овог војног споразума и спољну политику потчинио Бечу.
      Интересантно, јер су и српски комунисти (притом мислим и на Црну Гору, за оне који не знају ко су Срби) исто тако дозволили да им аустријски коњушари праве ни мање ни више него готово исте Аустроугарске границе, али сада у СФРЈ. Јер, како објаснити да Херцеговина остане без толиког излаза на море, да Дубровник потпадне под Хрватску, а да западне границе Босне одговарају Аустроугарској БиХ, а не средњевековној…
      Тако да, треба мало смањити доживљај са пљувањем по краљу Николи, колико год да је он пљунуо на себе 1918. када му још није ушло у главу да је капитулација Црне Горе 1916. године обрисала Црну Гору са лица слободних земаља и претворила је у део Аустроугарске…

Оставите одговор

Ваша адреса е-поште неће бити објављена. Неопходна поља су означена *





Изаберите једну или више листи:

Ову пријаву је могуће отказати било кад!

<