На данашњи дан 1834. Милош Обреновић је вратио шест нахија које су биле у саставу Карађорђеве Србије
1 min read
Милош Теодоровић Обреновић је био кнез Србије од 1815. до 1839. и од 1858. до 1860. Учествовао је у Првом српском устанку и предводио српске устанике у Другом српском устанку. Оснивач је династије Обреновића. За вријеме његове владавине, Србија је постала аутономна кнежевина у оквиру Османског царства.
Од 1820. године кнез Милош води борбу да се Србији врати шест нахија које су биле у саставу Карађорђеве Србије, Хатишерифом из 1830. године предвиђено је да питање граница између Србије и Турске ријеше руски и турски комесари. Од руске стране одређен је Коцеб, а од турске Лебип-ефендија. Са њима су у одређивању граница пошли од стране Срба Милосав Здравковић – Ресавац и Јоксим Милосављевић. После утврђивања граница Коцеб је имао задатак да изради карту Србије, што је и учинио.
Како су Турци питање повратка шест нахија стално одлагали, тако је кнез Милош искористио рат око Сирије, између султана Махмуда и вице краља Египта Мехмед Алије, да устанком, који би избио у отргнутим нахијама, исте прикључи Србији.
Повод за устанак дала је отмица девојака из села Мозгова коју су учинили браћа Вренчевићи. Подстакнут од Милоша, народ је, због те отмице, подигао устанак тачно у границама шест нахија и Милош их је припојио Србији.
Порта, стављена пред свршен чин, признала је присједињење шест нахија Србији. Остало је још да се изврши разграничење између Милошеве Србије и Турске. Одређивање границе извршила је комисија коју су чинили са турске стране Ћешиф-ефендија а са српске Ђорђе Протић и Јован Вељковић. Комисија је 28. децембра 1833. године пошла из Видина и у току 1833. и 1834. извршила обиљежавање и примопредају граница.
Како је Русија након пораза Наполеона имала добар положај у Европи, није јој било тешко да укључи Србију у све уговоре које је склапала са Османлијским царством. Подржаван од стране Русије, кнез Милош се изборио за три темељна документа о аутономији: Хатишериф из 1830, Берат из 1830. и Хатишериф из 1834. године.
Овим актима Србија је стекла права на: слободу вјероисповести, избор старјешина, независну унутрашњу управу, повратак шест нахија које је Карађорђе ослободио током Првог српског устанка, а које нијесу биле дио Београдског пашалука, слободу трговине, подизање школа, болница и штампарија, забрану насељавања Турака у Србију и право на исељавање Турака из Србије, осим у градовима са утврђењима.
Овим актима Србија је стекла права на: слободу вјероисповести, избор старјешина, независну унутрашњу управу, повратак шест нахија које је Карађорђе ослободио током Првог српског устанка, а које нијесу биле дио Београдског пашалука, слободу трговине, подизање школа, болница и штампарија, забрану насељавања Турака у Србију и право на исељавање Турака из Србије, осим у градовима са утврђењима. – Sve smo ovo izgubili u vrijeme Miloševića, a i sad, kad su tu Toma i Vučić!
Милоше,
Србија плаче и за тобом и за Карађорђем каква је губа спопала!