Музеј Вука и Доситеја обиљежио 70 година од оснивања
1 min read
Зграда музеја Вука и Доситеја. Извор: Вечерње новости
Под истим кровом здања на данашњој адреси Господар Јевремовој 21, давне 1809. године затекли су се Доситеј Обрадовић и голобради Вук Стефановић Караџић. Баш у тој згради од 28. фебруара 1949. године, пуних седам деценија, “станује” музеј посвећен реформатору нашег језика и чувеном просветитељу.
– Није случајно што се данашњи Музеј Вука и Доситеја налази управо у згради у којој је од 1809. до 1813. дјеловала Велика школа, односно Доситејев лицеј. Један од њених оснивача и наставник био је Доситеј, а Вук је као тек пристигли младић из Тршића био је један од ђака прве генерације. Дакле, ово је мјесто сусрета двојице великана – објашњава кустос Елиана Гавриловић, аутор књиге посвећеној јубилеју ове установе, која је промовисана на свечаности.
Првобитно је Велика школа, претеча Универзитета у Београду, крајем 1808. била смјештена у згради прекопута на броју 22, која је убрзо постала претесна, па су се преселили.
– Не зна се тачна година изградње овог здања, вјерује се да је ријеч о тридесетим или четрдесетим годинама 18. вијека – објашњава Гавриловићева. – После Првог српског устанка зграда је припала некој турској породици, а затим су се у њој смјењивале разне трговачке породице, па се чак једно вријеме звала Кутулина кућа и сокак. После је здање било у власништву породице Дада све до 1946. када је национализовано и проглашено за културно-историјски споменик од изузетног значаја.
Тада су започети радови на обнови зграде, која ће постати дом Музеју Вука и Доситеја 1949. године. Врата су посјетиоцима отворена 7. јануара 1950, а прву поставку приредили су историчар умјетности и кустос Вера Ристић и њен асистент Борислав Михајловић Михиз.
– Он је био млад приправник, односно асистент и радио је у Музеју до средине 1950. Мислим да је боравак овдје на њега оставио траг јер се касније доста у својим освртима, огледима и писању бавио управо сусретима Доситеја и Вука – каже Гавриловићева.
Сталну поставку музеја, који је од 1979. припојен Народном музеју у Београду, чине старија и богатија Вукова збирка, коју је његова ћерка Мина Караџић Вукомановић завјештала Краљевини Србији. У збирци се данас чувају лични и породични предмети Вука Караџића, портрети и уметничка заоставштина, прва издања његових књига и бројна архивска грађа.
