Мурино – Чакор – Пећ

Пише: Батрић Бабовић

Мурино је са лијеве, а Велика је са десне стране ријеке Лим. Чакор је са Великом на истој страни као и Кућишта. Са оне стране Чакора је Руговска клисура. Тамо је Пећ. У Пећи је архиепископија српска.

У архиепископији пећкој налази се српска историја. Њени коријени и главно стабло. Вјечност једног народа. Колико је само молитви из Пећка Патријаршије стало на Господњи Престо и колико је прочитано акатиста Пресветој Богородици. А све то са скоро осам вјекова мириса антиохијског Шам-дуда. Свети град Дамаск миомирише у дворишту Пећке Патријаршије. А неки кажу да Метохија не постоји и да град Пећ није тамо.

Ране тешко пролазе. Боле оне предубоке величке ране из јула 1944.године и њихова откопавања књигама Вељка Мијовића и Бранка Пауновића. Вељков „Црни вјетар“ пробудио је Бранкову “ Велику“ написану од црвених слова на бијелом папиру. Тихо им се придао и април 1999.године са муринским распећем. Шест снопова чекају да се приброје Величанима. Нема заборава. Бог је на Кућиштима а Кућишта су свуда. Мост на Мурину и пут ка Пећи плод је љубави унука краља Николе. Онога који је два пута свечано дочекан у Сплиту. Данашњица историје није тако блистава. Све се мијења.

Има превише Пећи у дневничким записима блаженопочившег митрополита црногорско-приморског Амфилохија. Љетопис новог косовског распећа освануће у Беранама. Тамјан бронзе митрополита Амфилохија смета многима. Нема изненађења. Ко је са Христом биће гоњен.Тако је одвајкада.

Новомученици велички, пивски и горњеполимски ушли су у диптих светих. Доћи ће час за Мурино. Бог је са Мурином и свим страдалницима за косовски завјет. Цар Лазар лебди изнад убијеног муринског снопља. Пећ је на Голготи. Мурино је на Крсту.

Онострани стихови плове од Мурине преко Велике, Чакора, Кућишта, Руговске клисуре до Патријаршије. Тајна жутог знака са натписом Србија ововремени је симбол вјере. Пећ је предворје, а Чакор и Мурино пар нити Небеског предокуса.

Чакор је фрескописао Душан Костић.

„Ово је нешто друго.
Тек што изрониш из понора
Други те још мрачнији чека…
Дохватиш једну звијезду,дохватиш другу, макар на кратко, колико да помислиш: одавде зачиње Космос“.

Своју прву нит на Чакору зачиње српски језик. Поезија мјери своје коте и божанске арије у невидљивом чакорском сплету најтананијих емоција.
Метохија је поезија Царства Небеског.

Албанци и Срби имају заједничку судбину. Судбину једне блискоисточне земље и испреплетане судбине два блискоисточна народа. Вежу их Бриселски,Вашингтонски и Охридски Споразум. Европа и САД имају своју цијену. Данак у крви никад није престао.

Косово је метафизика. Косово поље је поезија Васка Попе. Има ли ишта љепше написано на ову тему? Небо под пољем и над пољем. Около тама. Чекајући бољу будућност многи губе себе.Тама никад неће бити јача од свјетлости.

Обруч око Балкана се стеже. Како у Сарајеву, тако у Бања Луци, Приштини, Београду, Подгорици, Призрену и Пећи. Са Косова и Метохије Дрим и три Бистрице са хиљадама младих теку немилице. Из светиње у пустолину.Ране још боле…

Рат још није престао. Треба времена. Раздори и расколи имају безброј лица. Свако је унакажено. Зар је важно ко је крив? То се питају сви, али увијек на крају трагедије.

Пећ чека Србе и Црногорце. Они су њен Шам-дуд и сва годишња доба.

Европска Унија је станица иза Пећке Патријаршије.

Ћуте вјекови као заливени. Звоне звона. Звони васиона. Чакорски запис дозива пут којим се не иде. Бог на Кућиштима гледа Велику и Мурину. И он је из Пећи. Ми, избјегли из себе и одбјегли од Његове милости другог пута немамо! Мурино-Чакор-Пећ једна су ријеч. Са њима Бог! И са нама ако га пустимо у срце јер му је тамо храм! Био и остао заувијек!

Придружите нам се на Вајберу и Телеграму: