Мрш више у шуму!

Пише: Душан Слијепчевић 

Предсједниче ДПС на функцији предсједника Црне Горе,
Ово обраћање започињем без уобичајених „поштовани, уважени…“, јер те просто не поштујем и не уважавам. А лагање је бесмислено кад је са твоје стране то толика константа да сви ми остали само лажуцкамо. Наравно, одмах је примјетно и да нема персирања, јер је и за персирање потребно неко поштовање. Ништа, нула.

Кербери ће се одмах обрушити на мене како сам непристојан и безобразан, па у обраћању користим овај тон, али, сразмјерно ономе шта ти осјећаш за све нас – боли ме ку..ц! (Ето покушаћу да буде једина псовка у тексту, али је то поприлично немогуће – реално.)
Перфектан је тајминг (користим стране ријечи које твоје пудлице уведоше у дневну политику) баш данас да кажеш како си жртвовао 30 година за добробит Црне Горе. Зашто? Јер си то урадио на Конгресу младих своје странке. Пред 200-300 делегата, небитан је број, ти лажеш док они климају главом.
Реалност је да им године не дозвољавају ни да знају било шта о твом „жртвовању“, али нас има који се добро сјећамо како је то изгледало – како си у ствари 30 година уништавао младост и остављао без хлеба бројне младе. Хлеб је само једна од ствари без које се остајало, ако се неко усуди да твоје „жртвовање“ оспори.
А „жртва“ је била голема: милиони од шверца дувана, милиони од наплате процената, милиони из буџета за кербере, уништене шуме и ријеке, уништавање историје…
А да наступ буде потпун, опет си се дохватио крви за Црну Гору, шума и одбране.

Већ постаје смијешно да толико пријетиш шумом и револуцијом из кожних сједишта блиндираног аутомобила. Смијешно да мрко гледаш и дижеш обрву окружен са 120 безбједњака. Па више, марш у шуму. „… и не брини за манастир.“

А тек идиотизам који пласираш како се бориш за мир. Та твоја борба ће тек историји да буде доступна кад се отворе сва тајна документа. Тада ће се знати колико је те борбе било и колико је новца „уложено“ у „мирна рјешења“.
Него има и превише наше кривице. Да, нас који, како кажеш, угрожавају Црну Гору, нас који смо побиједили на изборима 30. августа, а преко пола године смо неспособни да те се отресемо и пошаљемо на сметлиште.
Али сам сигуран да ће нас твој наступ само учврстити и убрзати да изгласамо све неопходне законе, да смијенимо све твоје „спаваче“ које некако провлачиш по државним функцијама. Ако не – и ми заслужујемо једно велико МРШ.
Ако не, ето нове генерације коју ће да (ево друге псовке у тексту) – боли курац и за тебе и за нас. Јер то је демократија. И ја јој се радујем.
Умјесто „срдачно или поздрав“ – свирнућу сваки пут када будем возио поред спушког затвора – надам се.

Извор: Фејсбук

Придружите нам се на Вајберу и Телеграму: