Мрежа младих Покрета за промјене: За кога се ми оспособљавамо?

,,Инспирација за покретање овог грандиозног пројекта Владе били су храбри, али краткотрајни трзаји омладинског активизма, започетог на студентским протестима 2011., који су крваво угушени иза затворених врата манипулативних скупина владајуће коалиције“, наводи се у саопштењу Мреже младих Покрета за промјене, које је достављено порталу ИН4С.

Саопштење преносимо интегрално.
“Млади су будћност нашег друштва”
Црногорски павиљон бијанала у Венецији је ове године остао ускраћен за најкреативнији пројекат Владе ЦГ “Стручно оспособљавање високошколаца”, који без премца спаде у највећа достигнућа савремене умјетности у нашој земљи.
Инспирација за покретање овог грандиозног пројекта Владе били су храбри, али краткотрајни трзаји омладинског активизма, започетог на студентским протестима 2011., који су крваво угушени иза затворених врата манипулативних скупина владајуће коалиције. Управо у томе и лежи сва креативност и иновативност овог умјетничког дјела, јер уколико се запитамо шта би се десило да је једана Русија Гогољеву побуну у Мртвим душама преточила у свој пројекат лажне забринутости за корумпирано друштво, сложићете се да би требала бити награђена за пројекат године.
Док је у јеку протеста, ван очију јавности, разбијала јединство омладине Влада је изјављивала да ће “уложити све напоре да ријеши захтјеве студената” јер, како они кажи “Млади су свијетла будућност нашег друштва”. Све би то било лијепо да ово друштво, под диригентском палицом власти уопште и има изгледа за свијетлу будућност. Уколико су мислили на “будућност” која ће враћати њихове дугове и платити данак њиховој лошој политици, у том случају ова изјава не би представљала излизану политичку реторику већ озбиљни дугорочни идејни подухват.
Инспирисани протестима, ДПС-ови креатори политика искористили су студентске захтјеве као нову изборну стратегију, пошто су потрошили све адуте, а једино што им је још остало да искористе како би могли наставити валоризацију боравка на власти јесте потенцијал омладине и њено додатно политичко пасивизирање.
За кога се оспособљавамо?
Прва генерација корисника програма Стручног оспособљавања високошколаца ускоро завршава деветомјесечну праксу. Ентузијазам, полетност и вјера да ће на крају програма управо они бити ти који ће засновати радни однос полако јењава и велики проценат корисника већ почиње да осјећа тежину реалности у којој се налазе. О политичкој позадини самог програма, која се огледа у његовој најави прије парламентарних избора, као и почетку реализације уочи предсједничких избора не желимо сада расправљати јер је сувишно. Желимо усмјерити фокус на оправданости и правовремености ове политике Владе која је услиједила као одговор на студентски захтјев да ЖЕЛЕ ПОСАО НАКОН ЗАВРШЕТКА ШКОЛОВАЊА.
Уколико покушамо гледати на овај програм ружичастим наочарама и поздравимо реализацију Владинг програма повећања запошљивости високошколаца, не можемо остати нијеми на логично питање које слиједи, а то је: “За кога се ми оспособљавамо?”. Повећање запошљивости у смислу унапређења компетенци зарад повећања конкурентности на тржишту рада, има смисла уколико се синхронизовано води и политика отварања нових радних мјеста и политика реформе образовања. У сваком другом случају, повећање запошљивости младих нема никаквог утемељења у реалности јер конкурентност могу демонстрирати само на бироу рада. Уколико позитивним приступом уземемо још претпоставку да је програм био квалитетан и да се 4000 високошколаца заиста и оспособило за самостални рад у својој струци, опет не можемо избјећи чињеницу да посла у Црној Гори нема па нема. Враћајући се у ову нашу црну збиљу и скидајући горе поменуте ружичасте наочаре, сударамо се са ситуацијом да је највећи послодавац у Црној Гори јавни сектор. Нећемо анализирати мотиве јавног сектора, али морамо примијетити да се ово стање рефлектовало и на сам програм.
Упоређујући бројке које кажу да у Црној Гори имамо 100 000 пензионера, 20 000 запослених у јавном сектору и само 12 000 у реалном сектору, може се закључити да је много већи проценат оних који троше од оних који остварују добит и пуне буџет Црне Горе. Иако ово није државна тајна, већ видљива реалност црногорског друштва, Влада и даље нема квалитетну политику која подстиче развој малих и средњих предузећа, покретање производње већ је приврженија његовању монополистичке и олигополистичке политике усмјерене на добробит бизнисмена блиских владајућој структури. Нови модел стручног оспособљавања, који ће бити примијењен на следећу генерацију корисника је, гле чуда, усмјерен на приватни сектор, што вјерујемо да представља оправдање програма као политички необојеног. Ипак и даље се намеће питање, ко ће нас младе запослити?
Домицилни приватни сектор нема тај луксуз подстицајног окружење за рад, као што имају неки олигарси који су доведени да спасе напаћени црногорски народ и фрегменте обогаљене “привреде”. Оптерећени нереалним таксама немају могућности за отварање нових радних мјеста, што за собом повлачи да дио послодаваца на Владин програм гледа као на могућност ангажовања бесплатне радне снаге, а не као на могућност за повећање пословања и ширења бизниса. У Црној Гори нема мјеста “ширењу без ренте” јер просто је немогуће да може постојати неко ко је у бизнису способнији и интелектуално напреднији од приучених занатлија и џет сетера. Ова ланчана реакције се на крају обија о главе младих људи који су на дну пирамиде, јер трпе ограничења својих радних права и слобода зарад његовања преосталих атома наде, да ће можда ипак једном добити посао. Шта им преостаје, уколико им се сви снови сруше … ово остављамо онима који имају савјест да о томе размишљају.
Још једном ради подсјећања Владе, студенти нису тражили стручно оспособљавање након школовања, они су тражили посао!

Придружите нам се на Вајберу и Телеграму: