Može li Tramp da stigne do Vrhovnog suda i da tako preokrene rezultat glasanja?

Može li Donald Tramp da stigne do Vrhovnog suda i može li tako preokrenuti rezultat glasanja? Dok se brojanje glasova približava kraju, ovo postaje jedno od ključnih pitanja u procesu izbora novog predsednika Amerike.

Tramp je, i pre nego što je postalo izgledno da Bajden osvoji većinu elektorskih glasova, najavio da će se žaliti na nepravilnosti i tražiti zaštitu od Vrhovnog suda. Nije, međutim, izneo konkretne argumente, a njegovi protivnici i većina mejnstrim medija tvrde da ih nema i da, čak i da stigne do Vrhovnog suda – neće moći ništa da promeni.

Vrhovni sud u Americi je pre svega apelaciona sudska instanca, što znači da daje konačnu reč o slučajevima o kojima su već odlučivali niži sudovi. Tako je bilo i u čuvenom prebrojavanju glasova sa Floride 2000. godine, kada je Džordž Buš Mlađi posle sudske odluke pobedio Ala Gora sa manje od 400 glasova razlike. Ipak, u određenim situacijama Vrhovni sud može da odlučuje i interveniše i u prvom stepenu.

U to se uzda Tramp koji je tražio da Sud zaustavi prebrojavanje glasova u Pensilvaniji.

Predsednikov izborni štab se poziva na činjenicu da su u toj državi uoči izbora promenjena pravila o glasanju putem pošte. Umesto da takvo glasanje bude izuzetak, sada je prvi put dozvoljeno da svako ko želi glasa poštom i to bez navođenja razloga i opravdanja.

Uz to dopušteno je da glasovi stižu i tri dana nakon izbornog dana. Tramp, međutim, tvrdi da je takva odluka neustavna i da glasovi pristigli posle 3. novembra nisu legalni.

Druga tužba na koju se Tramp oslanja odnosi se na Mičigen, gde se traži novo brojanje glasova jer, kako tvrdi, predstavnicima predsednikovog izbornog štaba nije omogućeno da nadgledaju brojanje.

Treći slučaj, za koji se Tramp nada da bi mogao da završi na Vrhovnom sudu, jeste Viskonsin, gde se takođe traži da se glasovi ponovo prebroje. Ukoliko bi došao do suda,

Viskonsin ima najviše šanse da učini da ovogodišnji izbori zamirišu na novembar 2000. godine. Slučaj „Florida“ zaslužan je što je u američkoj javnosti uopšte i rođena ideja da bi izbori, umesto na biralištima, mogli da budu rešeni na sudu. Ne treba ipak zanemariti jednu veliku razliku između Viskonsina i Floride. Dok je Bušu tada falilo tek nekoliko stotina glasova, Trampu, uprkos tome što je reč o procentualno maloj razlici, u Viskonsinu fali oko 20.000 glasova. Trampovi protivnici podsećaju da do sada nijedno ponovno prebrojavanje glasova nije promenilo ishod za više od 1.300 glasova.

Tramp može da se nada da će mu sudije Vrhovnog suda, koji su većinom konzervativci bliski republikancima (neke je i on sam postavio), biti naklonjene. Ipak, malo je onih koji veruju da bi se sudije institucije koja uživa ogromno poverenje građana SAD, usudile da, bez zaista jakih argumenata, u Viskonsinu ili Mičigenu prirede reprizu Floride.

(Novosti)