Може ли амерички ДФЦ да доскочи кинеским улагањима у Србији?

Џон Сејлор, сарадник америчке Националне асоцијације окружних извозних савета, осврћући се на кинеска улагања у Србији, указао је да САД ту желе да ускоче, појачају ангажман и надмећу се с кинеском страном

Иза доласка америчког капитала у Србију стоји политички интерес САД и свест да је крајњи тренутак да се Америка супротстави кинеском утицају у региону и даљем ширењу ка Европи. Међународна развојна финансијска корпорација (ДФЦ), која је отворила канцеларију у Београду, основана је пре две године као пандан кинеској иницијативи „Појас и пут”, модерном путном, трговинском и економском коридору од Шангаја до Берлина.

Џон Сејлор, сарадник америчке Националне асоцијације окружних извозних савета, изјавио је за „Глас Америке” да је веома важно што се ДФЦ активирао у региону. Осврћући се на кинеска улагања у Србији, указао је да САД желе ту да ускоче, појачају ангажман и надмећу се са кинеском страном.

– Познато је да је Србија део кинеске иницијативе „Појас и пут”. Формирањем ДФЦ-а створено је тело које би могло да доскочи Кини. Очигледно је да је она за своју иницијативу определила значајне суме новца, САД не располажу таквим свотама, али ово је први корак – нагласио је Сејлор и додао да је потребно схватити да је ДФЦ у ствари развојна банка САД и да ће у сваком пројекту равноправно учествовати, то јест улагати новац као партнер. ДФЦ није банка која ће тек тако делити новац без икаквих гаранција, по систему – имамо паре, ево вам их – рекао је Сејлор.

Објаснио је да програм дозвољава финансирање до милијарду долара по пројекту и да је нужно да у сваки пројекат буде укључен партнер с америчке стране.

Иван Николић, директор за научноистраживачки развој при Економском институту, каже да је очигледно да су у Вашингтону препознали да постојећи оквир подршке политици Америке преко економских инструмената слаби, то јест да више не може да парира кинеском. Због тога су одлучили да 2018. формирају моћну агенцију ДФЦ, то јест снажну развојну банку која би требало да се на глобалном плану активније и ефикасније носи са све јачим и значајним утицајем Кине и њеном доминацијом на простору „Појаса и пута”.

– За нас то отвара нови извор финансирања, што и јесте мотив оснивања ДФЦ-а. То су нови извор финансирања земљама у развоју, које могу да бирају између кинеских и америчких улагања. Методологија и начини финансирања су пак потпуно другачији – каже Николић.

Он објашњава да код кинеских инвестиција постоји централистичко управљање. Одлуке се доносе у Пекингу, ангажују се средства и бирају пројекти невезано за економске критеријуме, већ они могу да буду искључиво политички.

– Ефикасност Кине је већа, а досадашње искуство показује и обим расположивих средстава. Ако говоримо о глобалном улагању, код Кинеза се ради о стотинама милијарди, а код Американаца о десетинама милијарди долара. Аргумент Америке је да се води рачуна о еколошким и друштвеним стандардима. Пре свега, води се рачуна о одрживости, то јест да принос на улагање обезбеди касније финансирање – каже Николић.

Он наглашава да Србија сада заиста има диверсификацију извора финансирања. Ту су Америка, Кина и Европа, која је наш највећи и најбитнији инвеститор, али и Русија и Турска. Према његовим речима, створена је критична тачка, која би у перспективи могла да генерише убрзање не само улагања већ и значајнијег пораста стандарда као крајњег циља.

Упитан како ће Кина да реагује на долазак Американаца, он одговара да не очекује проблеме, јер смо ми и даље подинвестирана земља и регион.

– Има пуно пројеката да се на средњи рок задовоље сви интереси. Можда може да буде неких појединачних затезања попут оних у сектору високих технологија и телекомуникација. Али то је стање које смо прижељкивали. Ми желимо да заинтересујемо моћне земље да улажу и сада је питање вештине преговарања и наше умешности да генеришемо најповољнију позицију за нас. То је у суштини најидеалнија ситуација коју би једна мала земља попут Србије могла да прижељкује. Биће изазовно, али свако иде нама у корист – каже Николић.

С тим што постоји неизвесност у вези с америчким изборима. Уколико победи администрација са Трампом на челу, он очекује да се активност ДФЦ настави и да се додатно појача у региону, што би нама било од користи.

У супротном, уколико дође до промена, није јасно како ће се ствари даље одвијати. Николић наглашава да увек треба да имамо у виду да је ово подршка њиховој спољној политици.

Страхиња Суботић, истраживач у Центру за европске политике, сматра да отварање канцеларије ДФЦ-а у Београду представља добар сигнал за Србију, јер је то покушај да се окрене нови лист у српско-америчким односима који су до сада били преоптерећени политичким несугласицама.

– Не треба заборавити да се не ради о милијардама донација или инвестиција од стране америчких партнера, већ о кредитима које би Београд преузео на себе. Иако нужан део наше садашњице, реч кредит се ретко може чути у говорима државних званичника Србије. Овај приступ се користи и када се ради о сарадњи са кинеским партнерима – каже Суботић.

Он истиче да ће се начин на који су српски званичници представили америчке партнере сигурно забележити у ЕУ, имајући у виду да европске финансијске институције до сада готово да нису имале такву позитивну и активну медијску промоцију, упркос чињеници да су већ дуго у Србији, као и да пружају не само зајмове већ и грантове.

– Коначно, повећано присуство Америке ће додатно закомпликовати спољну политику Србије. Имајући у виду да се све чешће говори о хладном рату између Кине и САД, упитно је у којој мери ће бити дугорочно одржив покушај Србије да током пандемије истовремено ојача своје односе са Пекингом и Вашингтоном. У овом контексту, кључна ставка на коју ће Американци мотрити јесте развој дигиталне сарадње између Србије и Кине, имајући у виду да је у споразуму из Вашингтона Србија пристала да забрани 5Г опрему од непоузданих добављача, као и да постојећу уклони – каже Суботић.

Извор: политика.рс

Придружите нам се на Вајберу и Телеграму: