Možda na grobu ne piše ništa…

Piše: Borislav Kosanović

Možda na grobu ne piše ništa, mnogim’ se ne zna ni traga,
jagnjad su mirno poput Hrista, čekala lice vraga.

U spaljenom gnezdu roditelja mrvu života ište,
krajiškog ptića sablasnim pojem priziva garavo ognjište.

I kad je armada nemoćne stigla, oštricom jabuku deli,
Antino čedo krenu ka adu, Lazara nebu se peli.

Ponešto živih tumara svetom, al’ cestu i krajiška polja,
ne nađe niđe, ni Korane vrelo, nit’ plota od pruća i kolja.

Možda će žrtve večno da ćute, al’ pričaće grobovi crni,
jer zločin je kada ubiješ lane i izvadiš oči srni.