Можда на гробу не пише ништа…
Косановић
Пише: Борислав Косановић
Можда на гробу не пише ништа, многим’ се не зна ни трага,
јагњад су мирно попут Христа, чекала лице врага.
У спаљеном гнезду родитеља мрву живота иште,
крајишког птића сабласним појем призива гараво огњиште.
И кад је армада немоћне стигла, оштрицом јабуку дели,
Антино чедо крену ка аду, Лазара небу се пели.
Понешто живих тумара светом, ал’ цесту и крајишка поља,
не нађе ниђе, ни Коране врело, нит’ плота од прућа и коља.
Можда ће жртве вечно да ћуте, ал’ причаће гробови црни,
јер злочин је када убијеш лане и извадиш очи срни.
Придружите нам се на Вајберу и Телеграму:
