Моравски коридор биће дугачак 112 километара: Јавна консултација о изградњи ауто-пута Прељина-Појате
1 min read
Фото: новости.рс
Градња ауто-пута Прељина-Појате, названог Моравски коридор, требало би да буде завршена у наредне три године. Овај коридор биће дуг 112 километара, и чиниће га три деонице: Појате-Крушевац у дужини од 27,83 километра, Крушевац-Адрани у дужине 53,88 и Адрани-Мрчајевци-Прељина дужине 30,66 километара. То ће уједно бити и најшири ауто-пут у Србији, тојест од постојећих ће бити шири за укупно 1,6 метара.
ЧАЧАК – ГРАДЊА ауто-пута Прељина-Појате, названог Моравски коридор, требало би да буде завршена у наредне три године. Овај коридор биће дуг 112 километара, и чиниће га три деонице: Појате-Крушевац у дужини од 27,83 километра, Крушевац-Адрани у дужине 53,88 и Адрани-Мрчајевци-Прељина дужине 30,66 километара. То ће уједно бити и најшири ауто-пут у Србији, тојест од постојећих ће бити шири за укупно 1,6 метара.
Ово је, између осталог, речено на Јавним консултацијама одржаних у Чачку, а поводом најављеног почека изградње Моравског коридора. Он ће бити подељен на три деонице и девет сектора, имаће укупно 11 петљи и 130 осталих објеката, од чега 71 мост, 23 надвожњака, пет подвожњака и 31 пропуст. Ауто-пут се гради за максималну дозвољену брзину од 130 километара на час.
– У пројекат изградње ауто-пута укључена је и регулација тока реке Западне Мораве у дужини од 32 километра, у највећој мери на територији града Чачка, а најзначајнији делови ће се налазити код Краљева. Обратили смо пажњу у којој мери регулација реке ће утицати на екологију и животну средину. Због постојећег еко система, старо корито реке биће напуњено водом и остаће у функцији – рекао је Гунал Озенирлер, главни консултант на пројекту, додајући да је студију о померању тока реке радио Институт „Јарослав Черни” и да у том пројекту још увек може доћи до измена.
Циљ студије о процени утицаја на животну средину је да се изврши еколошка и социјална процена пројекта, да документује потенцијалне утицаје повезане са фазама његове изградње и рада, те да обезбеди мере ублажавања како би се спречили или смањили сви штетни утицаји и ризици од поплаве током изградње аутопута, квалитет ваздуха, буке, губитак приватног земљишта, уситњавање пољопривредних парцела, физичко и економско расељавање лица погођеним пројектом и саобраћај. Са друге стране, ови утицаји се углавном заснивају на развоју у локалној економији и могућностима запошљавања током фаза изградање и рада, што ће произићи из директних и индиректних прилика за посао. Презентација докумената и јавне консултације организују се сагласно стандардима Међународне финансијске корпорације. Ови планови презентовани су у сваком граду и општини кроз које ће пролазити Моравски коридор,а последњи међу њима је град Чачак.
Представници компаније “Бехтел“, која је урадила студију и изводи радове на изградњи ауто-пута, поручили су грађанима да ће бити контактирани сви они који уложе примедбе и да ће се сваки случај појединачно решавати.
ТРАСА ауто-пута на територији Чачка, односно на деоници Мрчајевци – Прељина, пролази кроз атаре насеља: Мрчајевци, Доња Горевница, Мојсиње, Станчићи, Балуга, Коњевићи, Прељина, Љубић и Ракова.
Ово је, између осталог, речено на Јавним консултацијама одржаних у Чачку, а поводом најављеног почека изградње Моравског коридора. Он ће бити подељен на три деонице и девет сектора, имаће укупно 11 петљи и 130 осталих објеката, од чега 71 мост, 23 надвожњака, пет подвожњака и 31 пропуст. Ауто-пут се гради за максималну дозвољену брзину од 130 километара на час.
– У пројекат изградње ауто-пута укључена је и регулација тока реке Западне Мораве у дужини од 32 километра, у највећој мери на територији града Чачка, а најзначајнији делови ће се налазити код Краљева. Обратили смо пажњу у којој мери регулација реке ће утицати на екологију и животну средину. Због постојећег еко система, старо корито реке биће напуњено водом и остаће у функцији – рекао је Гунал Озенирлер, главни консултант на пројекту, додајући да је студију о померању тока реке радио Институт „Јарослав Черни” и да у том пројекту још увек може доћи до измена.
Циљ студије о процени утицаја на животну средину је да се изврши еколошка и социјална процена пројекта, да документује потенцијалне утицаје повезане са фазама његове изградње и рада, те да обезбеди мере ублажавања како би се спречили или смањили сви штетни утицаји и ризици од поплаве током изградње аутопута, квалитет ваздуха, буке, губитак приватног земљишта, уситњавање пољопривредних парцела, физичко и економско расељавање лица погођеним пројектом и саобраћај. Са друге стране, ови утицаји се углавном заснивају на развоју у локалној економији и могућностима запошљавања током фаза изградање и рада, што ће произићи из директних и индиректних прилика за посао. Презентација докумената и јавне консултације организују се сагласно стандардима Међународне финансијске корпорације. Ови планови презентовани су у сваком граду и општини кроз које ће пролазити Моравски коридор,а последњи међу њима је град Чачак.
Представници компаније “Бехтел“, која је урадила студију и изводи радове на изградњи ауто-пута, поручили су грађанима да ће бити контактирани сви они који уложе примедбе и да ће се сваки случај појединачно решавати.
ТРАСА ауто-пута на територији Чачка, односно на деоници Мрчајевци – Прељина, пролази кроз атаре насеља: Мрчајевци, Доња Горевница, Мојсиње, Станчићи, Балуга, Коњевићи, Прељина, Љубић и Ракова.
Извор: новости.рс
Придружите нам се на Вајберу и Телеграму:
Srbija a i druge zemlje regiona izgradise mrezu autoputeva, pa cak i zaostalo Kosovo*, a mi ne mozemo da zavrsimo jednu kratku dionicu od 40 km. vise od 5 godina. A i kad je izgradimo iako ce biti najskuplji kilometar autoputa u Evropi, bice to slijepo crevo, jer nece bit povezan sa evropskom mrezom autoputeva. Pitanje je da li ce i kada ce Srbija zavrsit dionicu od Pozege do Boljara, jer koliko vidimo njima je prioritet povezivanje sa Republikom Srpskom, moravski i kosovski koridor. A bez povezivanja sa mrezom autoputeva Srbije a time i Evrope, ovaj nas dio nema nikakvoga smisla i opravdanja, i bice samo plasticni ukras na torti.
Po nekim evropskim standardima jedan autoput je ekonomican ako svakodnevno ima minimum 12.000 vozila sto je 4.380.000 vozila godisnje. Ova dionica Podgorica-Kolasin sada ima oko 6000 vozila dnevno, sto nije dovoljno ni za redovno odrzavanje puta,kamo li za otplatu kredita.
Naime iz Monteputa tvrde da ce putarina za ovu dionicu biti 3,3 eur i da ce se koristit za otplatu kredita. Posto je godisnja rata kredita 60 miliona, da bi se od putarine otplacivao ovaj kredit, potrebno bi bilo da godisnje kroz ovu dionicu autoputa prodje 18.200.000 vozila, ili na dnevnom nivou oko 50.000 vozila. Ako znamo da sada ovom dionicom od Podgorice do Kolasina dnevno prodje oko 6000 vozila,jasno je da to nije dovoljno ni za redovno odrzavanje puta, a da i ne govorimo o amortizaciji i otplati kredita. Da bi se sa ovom frkvencijom saobracaja otplacivale godisnje rate kredita trebalo bi da putarina od Smokovca do Mateseva bude 28 eur. Pa i kada bi se protok saobracaja preko noci duplirao i bio pozeljnih 12000, vozila dnevno,a sto je nemoguce, putarina bi za ovu dionicu trebala da iznosi 14 eur, a od Bara do Boljara 60 eur.
Ovako je uvijek kada puteve planiraju i projektuju politicari a ne struka. Umjesto da smo izgradili brzu magistralu, sa ostavljanjem mogucnosti za njeno eventualno naknadno pretvaranje u pun profil autoputa,kada se poveca frekvencija saobracaja, sto bi bilo puno jeftinije, nasi politicari su posjedovanje autoputa poistovjetili sa drzavnoscu Crne Gore,po sistemu „ciji je veci“ ne vodeci racuna o ekonomiji i isplativosti posla. Put jos nije zavrsen a ka ce ne znamo, ali znamo da nam za koji mjesec stize na otplatu rata kredita od 60 miliona. Ovo se nidje nije desilo, da vracas kredit na nesto sto jos ne koristis. I naravno za sve ovo je kriv a ko drugi nego korona.
Oni izgradise i otpocese ga drade stotine kilometara autoputa, a mi ne mozemo da zavrsimo ni nasih 40, iako idu od nidje do nidje ka sto idu seoski putevi.
Srbija je, sve u skladu sa svojim legitimnim interesima vjerovatno vodjena našim Crnogorskim strateškim državnim opredjeljenjem, krenula da gradi poprečnu mrežu autoputeva, ovaj Moravski koridor, te autoput Karadjordje, Fruškogorski koridor, gde svi imaju za ishodište, tačku, Republiku Srpsku, povezivanje, bržu vezu ka njoj, takodje, gradiće autoput, povezuju Kosmet sa Nišem, dok Crna Gora nažalost ostaje slijepo crijevo.
Autoput Bar-Boljare vodiće od nidje do nidje. Pa ti zabijaj nož u ledja Srbiji.