Montenegrini, odvojite se od pravljenja crnih listi, rasrbljivanja i poalbanjivanja

Piše: Milan Ružić

Gospod je stvarao svet sedam dana. Nadam se da će se stvari u Crnoj Gori promeniti za pet.

Naime, svi pljunuti preci, neožaljeni roditelji i iskidane zastave imaju ponovo nadu da se nešto može promeniti. Sva kandila ugušena pljuvanjem na njih, svaki krst polomljen napola, svaki hram planiran za plenidbu, sve se može vratiti na pravi put iz bespuća i stranputica. Pištolji i noževi koji se kriju za pasom, a spremni da se iskoriste protiv braće ako bude nečega što će imenovati potrebom, mogu za pet dana da se pretvore u cveće, sveće i zagrljaje.

Sve oteto se može vratiti onima čije je. Svaka politizacija svega u ovoj državi može utihnuti. Sve reke krvi koje su tekle kako bi pravile granicu između ljudi i neljudi, a koje su sad ograđene i od njih napravljene ustave i korita iz kojih se pije bratska krv, mogu presahnuti. Mala Crna Gora bez granica za Veliku Albaniju, može joj postati najveća granica. Svaka ludost koja se ovde učini, želi da preraste u nešto pametno tako što će svoje krivine ispraviti.

Sve uvrede koje paraju uglede dobrih ljudi mogu utihnuti. Svaki mrak se može osvetliti, pa u njemu više ljudi neće stradati. Svaki Milogorac se može vratiti u ono što je bio dok mu nisu rekli da bude nešto drugo – može opet da bude Crnogorac, dakle Srbin.

Retko kad se pruža prilika da se okaju gresi, da se pređe na pravu stranu, da ponovo ogreje sunce, ali za pet dana biće moguće.

Dajte se, Montenegrini, više odvojiti od politikanstva, pretnji, plaćanja, pravljenja crnih listi, zabrana, od odsecanja sopstvene glave, samoporicanja, razrođavanja, razbraćivanja, raskrštavanja, rasrbljivanja, poalbanjivanja i samoobmane.

Od euroskeptika postali ste eurofanatici i Boga ste zamenili ovom valutom. Sve je u Crnoj Gori, koja se tako još samo zove, a sa njom nema veze, na prodaju. Nema pripadnika Milogorja koji se neće odreći brata, sestre, krštenice, porekla, đeda, sina, ćerke, žene, njive, kuće, kućišta, kolevke, Kosova, Lovćena, Njegoša, neba i kamena, mora i jezera ne bi li profitirao, a ako ne može za odricanje dobiti novac, biće mu dovoljno da ga neko potapše po ramenu i proglasi nesrbinom.

Temelje ste kućne raskopali, slike porodične pobacali, na putevima do svojih kuća posadili trnjinu da ih ko ne nađe. Sve ste molitve u sebe zatvorili i svojim greškama uprljali i njima samo uputili. Boga se odričete, jer nije dobio na izborima, pošto ne plaća glas 50 evra. Crkve biste pretvarali u jazbine grešnika, porte u kafiće, ćivote u stolove na kojima bi se služio viski okupatorima. Skotrljali ste se sa svojih kamenih ognjišta i domova pod kapom nebeskom na plaže, uvalili zadnjice u ležaljke i automobile, noge privikli na ravno.

 Ne gledate više u nebo, nego samo u zemlju kao da će nešto iz nje nići kada ništa osim mržnje ne sadite. Živite u zemlji čije se istorije odričete. Oslobodioce proglašavate okupatorima, a porobljivačima se preporučujete kao posinčad. Umesto da ostanete najhrabriji narod, postali ste kukavičja jaja za svako gnezdo u Srbiji. Poslušnici ljudi čije ste bombe slušali dok su ubijale nekog vašeg. Članice saveza koji vam je decu slao sa ovog na onaj svet.

Imate pet dana da razmislite o svojim nepromišljenostima. Za pet dana je Preobraženje gospodnje. Ono je vaša šansa da se vratite sebi i da se iz ovoga što ste sad, a što ni ime nema, vratite među Crnogorce.

„Na Preobraženje se probrazi gora i voda!“ Neka se preobrazi Crna Gora među vodama i od gore neka postane bolja. Ako te ima, Crna Goro, barem deo onoga koliko te nema, vrati se tom grumenu junaštva, duše i ljubavi da ne moramo više pisati o tebi kidajući svoje srce i suzoliptati iz očiju koje te gledaju