• Друштво

Монстат прикрива истину: Испод апсолутне линије сиромаштва четвртина грађана Црне Горе

7 година ‎ ИН4С

Банка хране је консантно указивала на релативизацију проблема сиромаштва путем званичне статистике, који имају за циљ прикривање стварних размјера ове социјалне патологије.

Марина Медојевић

Податак Монстата је карикатуралан и неодржив, реаговала је предсједница Фондације Банке хране Црне Горе Марина Медојевић, нагласивши да испод апсолутне линије сиромаштва живи чак четвртина грађана Црне Горе.

„Након 4 године паузе, Монстат је коначно објавио податке о сиромаштву у Црној Гори. Према овим резултатима апсолутна линија сиромаштва је 192 евра а само 4,4% становништва има еквивалентну потрошњу мању од овог износа. Тако је по овим анкетама екстремно сиромаштво у Црној Гори смањено са 8,6% из 2013, и на 4,4% у 2017. години. Према овим анализама сиромаштво у Црној Гори је за ове 4 године смањено за 51%“, казала је Медојевић и истакла:

„Банка хране мора исказати своје не мало запрепашћење са овим подацима, јер је стање на терену у директној комуникацији са социјално угроженим грађанима, дијаметрално супротно.

Према нашим подацима, број захтјева за помоћ у храни који су примили наши волонтери у последње 4 године се удвостручио. Само мало дубља анализа ових података ће јасно показати да су они нереални и немогући“.

Према подацима Монстата, подсјећа, у Црној Гори живи само 27.800 грађана чија су примања мања од 192 евра мјесечно.

„Стварност је, на жалост, апсолутно другачија. У Црној Гори у 2017. је било 50.263 незапослених, 26.873 лица је примало материјално обезбјеђење породице, 10.000 пензионера је примало пензије ниже од 192 евра, док је 36.639 запослених примало зараду мању од 192 евра. Само ове три категорије становништва чине 123.541 лица, која имају мјесечне приходе мање од апсолутне линије сиромаштва, што стопу апсолутног сиромаштва подиже на цијелих 19.99%“, нагласила је Медојевић.

Ова анализа бројева и структуре лица која имају мање мјесечне приходе од апсолутне линије сиромаштва, напомиње предсједница Банке хране, „јасно показује да су анкете Монстата далеко од реланог стања и да не могу да реално процјене ниво, структуру и размјере сиромаштва у Црној Гори“.

„Познато је да се стопа сиромаштва на одржив начин може смањити само новим запошљавањем и повећањем прихода.

Када упоредимо и те параметре, које је такође објављивао Монстат, долазимо до истог закључка. Наиме, у 2013. години укупно је било 171.474 запослених, са просјечном зарадом од 479 евра, док је незапослених било 31.673. У 2017, број запослених је био 183.271, број незапослених 50.263 а просјечна зарада је била 510 евра.

Види се да у овом периоду није било никаквог експлозивног динамичног раста запослености и просјечних зарада, а дошло је до значајног раста незапослености, што је и најважнији генератор сиромаштва код нас“, указује Медојевић и истиче:

„Запосленост је за 4 године порасла за 17.797 лица, а просјечна зарада је порасла за 31 евро мјесечно. Те више него скромне помаке на боље, анулира значајан раст незапослености са 31.673 у 2013 на 50.263 у 2017.години.

У посматраном периоду отворено је 17.979 нових радних мјеста, али је затворено 18.590, што значи да је реално дошло до смањења броја запослених за 521 лице .Познато је да један незапослени, четири сиромашна“.

Овдје, додаје, још нису узети у обзир дугови становништва за струју од 120.000.000 евра или 600 евра просјечно по бројилу, дугове банкама, рођацима и пријатељима, кашњења исплата алиментација самохраним  мајкама и још много трошкова који социјално угрожени грађани плаћају исто као и најбогатији грађани ове земље.

„Чињеница је да под притиском екстремне глади Црква, НВО отварају народне кухиње широм Црне Горе, чији капацитети ни изблиза не могу да покрију потражњу од најугроженијих становника“, напомиње Медојевић и закључује:

„Све у свему, анкета Монстата не може да издржи тест елементарних чињеница о нашем социјално-економском амбијенту и реалној раширености и структури сиромаштва у Црној Гори.

Колико људи у стању сиромаштва, стратегију преживљавања заснива на криминалу, просјачењу, шверцу, сивој економији, тешко је процјенити, али такве активности, сигурно не смију бити алтернатива снажном економском расту, повећању запослености и ефикасној проактивној социјалној политици која ће обезбjeђивати реалне и одрживе механизме за излазак наших људи из сиромаштва које већ у Црној Гори има каратеристике трајног и структурног проблема“.

Банка хране је, подсјећа, у току 9 година свог постојања консантно указивала на релативизацију проблема сиромаштва путем званичне статистике, који имају за циљ прикривање стварних размјера ове социјалне патологије.

„Само Банка Хране је преко својих хуманитарних акција помогле више од 18.500 породица, које су углавном вишечлане, тако да је податак Монстата да само 27.800 грађана има прихода и потрошњу испод 192 евра неодржив и карикатуралан“, нагласила је Медојевић.

Придружите нам се на Вајберу и Телеграму: