Momi Kaporu ulica na Vračaru

Mačvanska ulica na Vračaru, kod Hrama Svetog Save, poneće ime Mome Kapora. To je ozvaničeno jednoglasnom odlukom gradske Komisije za spomenike i nazive trgova i ulica.

Ostalo je još da se o ovom predlogu, koji je donet na inicijativu „Politike”, izjasni Skupština grada na sednici 8. juna, kaže Goran Vesić, gradski menadžer. Tako će, najverovatnije u julu, biti otvorena novoimenovana Ulica Mome Kapora.

„Verujem da će se odbornici gradske skupštine jednoglasno izjasniti o ovoj ideji jer su i opozicioni predstavnici u Komisiji za spomenike i nazive trgova i ulica glasali za ovaj predlog. Posle toga, odluka treba da se objavi u „Službenom listu grada Beograda” i onda ostaje još da se naprave ulične table. Koristim priliku da zahvalim „Politici” na ovoj inicijativi i izražavam nadu da će i Kaporov veliki prijatelj Zuko Džumhur dobiti „svoju” ulicu„, istakao je Vesić.

Kolegijum  lista “ Politika“ podneo je 13. aprila predlog Skupštini grada da po Momi Kaporu (1937–2010), slikaru, piscu i novinaru, dobije ime jedna beogradska ulica. Uz isticanje njegovih zasluga za prepoznatljivost „kosmopolitskog duha srpske prestonice širom planete”, „Politika” je obrazložila i da šarm beogradskog života koji je najbolje iscrtavao rečima i olovkom Momo Kapor postaje jedna od najvećih znamenitosti našeg grada.

Ideju lista od početka je podržala i Ljiljana Kapor, supruga velikog umetnika, koja kaže da nije ni sumnjala da će odluka komisije biti jednoglasna.

„Momo je zaslužio da neka ulica na Vračaru ponese njegovo ime. Posebno sam zadovoljna što je u pitanju Mačvanska ulica nadomak Hrama Svetog Save. Jer, Momo je najveći deo života upravo proveo na Neimaru, na Vračaru. Sa devet godina stigao je iz Sarajeva na Neimar, u Hadži Melentijevu ulicu. Stanovao je i u Kičevskoj i Nebojšinoj ulici, odakle je na kraju i otišao“, podseća Ljiljana Kapor.

Svojim delom zadužio Beograd

U predlogu koji je naš list podneo u aprilu gradu Beogradu, navedeno je i da Momo Kapor spada u krug izuzetnih ljudi koji su svojim delima istinski zadužili Beograd.

„Malo je pisaca koji su sa takvim entuzijazmom i neobičnim šarmom pripovedali i govorili o svom Beogradu kao što je to činio Momo Kapor. Gotovo da nema njegovog dela u kome se posredno ili neposredno nije govorilo o beogradskom životu u drugoj polovini 20. veka“, navedeno je u predlogu u kojem se dodaje da je prestonički duh otvorenosti i gostoprimstva, koji je Kapor afirmisao svojim delom, ono što „strani turisti i ostali posetioci prepričavaju svojim prijateljima kad se vrate iz Beograda”.

Momo Kapor je decenijama bio saradnik „Politike”. U njegovim kolumnama, koje je sam ilustrovao, čitaoci su mogli da saznaju sve o našim naravima i običajima, beogradskim komšijama, „malim ljudima” koje srećemo po gradskom prevozu, o čarobnim sadržajima iz bakinog špajza i mamine kuhinje… List „Politika“ i danas svake nedelje objavljuje njegove odabrane priče.