Молитвa ауторa “Малог принца”: Господе, ја не молим ни за чудеса ни за привиђења, већ за снагу свакодневну

илустрација: kultivisise.rs
Дјетињство Антоана де Сент Егзиперија је било тешко – остао је без оца када је имао четири године, са 17 година губи млађег и јединог брата Франсоа, а имао је још три сестре од којих је једна умрла прије Другог свјетског рата.
У једном од најтежих животних периода, кад су га ломили губици, болест и ратни вихор, написао је молитву коју би и данас требало да понављамо себи кад нам је тешко:
“Господе, ја не молим ни за чудеса ни за привиђења, већ за снагу свакодневну. Научи ме умјетности малих корака.
Начини ме пажљивијим и сналажљивим, да бих се у разноликости свакодневног живота задржавао на открићима и искуствима која ме узбуђују.
Научи ме да правилно располажем временом свог живота. Подари ми фини дар да разликујем примарно од секундарног.
Ја молим за снагу уздржаности и мјере, да кроз живот не бих лепршао и склизнуо, већ разумно планирао ток дана. Да могу видјети врхове и пространства и да чак понекад нађем времена да уживам у умјетности.
Помози ми да схватим да илузије нису од помоћи. Ни сјећање о прошлости, ни снови о будућности. Помози ми да будем овдје и сада, и прихватим овај тренутак као најважнији.