Мој Милане, јабуко са гране…

Српском народу се одавно није десило једно овако велико фудбалско чудо као што је побједа Црвене Звезде над Ливерпулом прошлог уторка, нити смо дуго, дуго имали оваквог хероја какав је Милан Павков! Мислим, ”Ноле Србине” теби свака част, одбојкашице су најбоље на свијету, кошаркаши са трећом поставом вицешампиони Европе – али фудбал нам је недостајао! И то баш онај, да ми ”гробари” не замјере – у ”црвено-белим” бојама.

Јер су нам се гени навикли да најљепше и најважније голове и фудбалске побједе гледамо од наших фудбалера који носе Звездин дрес! Од побједа над Ливерпулом, Арсеналом и Реалом 70-тих година прошлог вијека….преко историјских утакмица са Реалом, Интером и Миланом 80-тих, до …зна се….свјетске и европске титуле фудбалера Црвене Звезде 90-тих година 20.вијека.

Па од када је формирана Лига шампиона у фудбалу, и истовремено са тим оборено правило да нaши домаћи играчи не могу вани прије 27.године живота – изгледало је да ми више немамо шта да тражимо у европском клупском фудбалу, а сљедствено томе и репрезентација је почела да губи на снази. Звездина титула из 1991. и четвртфинале са Аргентином на Мундијалу 1990. дјеловали су нам, до јуче – као бајке из прадавних времена.