Moj dobri rode, svi su lagali, s ubicama crkve stvarali, u zakletvi te svakoj varali
Jovan Dučić za svojim radnim stolom u poslanstvu u Rimu
Moj dobri rode
„Moj dobri rode, svi su lagali,
I tvoj su vidik sav pomračili;
Za svojom srećom samo tragali,
I svuda krali, i sve tlačili.
I mesto mleka, krv su sisali,
U stradanjima tvojim dugima,
Tvoje su svetlo ime brisali,
Da ne znaš ko si među drugima.
S ubicama su crkve stvarali,
I s izdajnikom gorde tvrđave;
U zakletvi te svakoj varali,
Na vodi digli moste rđave!
Na zgarištu ti drže govore,
Na gubilištu podlo piruju,
Na bunjištima sade lovore…
I mrtve uče sad da miruju.
Moj dobri rode, svi su rđavi,
Vapaj tvoj ne čuju što tuguje!
Izdajnik i sad još u tvrđavi,
S ubicom žrtva sada druguje.
Loman je, rode, most na provali,
Svud su u pričest otrov stavili…
S lupežom sve su novce kovali,
Sa krivokletnikom zavet pravili.“
*
Jovan Dučić
Pročitajte još:
Nekad smo svi znali jasno šta je rodoljubivo i časno i šta treba da čine potomci negdanjih junaka
Iza Dučićeve gorke istine ostaje nam zavet – da znamo ko smo među drugima i svetlo ime s ponosom da nosimo! Saborno i složno.
Uvijek ponosni na naseg velikog pjesnika. Jovan Ducic, za sva vremena.
JIVAN DUČIĆ jedan i nepinovljiv. NAJBOLJI!!!