Мој брате одметнути
Мишо Вујовић
Пише: Мишо Вујовић
Голем је овај свет да би нас разумео. Туп и безосећајан као посивела планинска стена. Тамна и хладна, влажна и клизава. Стрма за пењање суновратна за повратак у подножје.
Ти си то што мислиш да јеси. И буди то што су ти рекли ако стварно тако осећаш. Ако те притиска тескоба врати се имаш где. Нисам ја одбегао од тебе. Већ ти од себе. Не од српства већ од сопства. А немамо где ни ја ни ти. Где год одемо себе ћемо понети.
Тесна је кожа самоизгнаничка. Та тескоба и немир, који је верно прати, сваки шум претварају у олују, искру у буктињу. А глувоћа нас уби. Ма колико били гласни један другога не чујемо!
Ти гориш мржњом, брате, ко давно распаљено огњиште угашено од пироманизованих спасилаца Црне Горе, расчерчене ко полутке у никшићкој касапници.
А искасапили сте све од предака до потомака сејући злу крв да би лечили тескобу доказивање да сте данас то што јуче нисте били. Прекопали сте и преорали све од Косова до Голог отока. Узори су вам Секула, Штедимлија, Старчевићи, Шуфлаји, Томпсони… Ђедови су клицали Обилићу унуци Павелићу и Дрљевићу.
Од раздрљењог ума до умоболног чина кратак је корак. Краћи од кратког памћења, нашта сте себе осудили. Поносите се хиљадугодишњом традицијом као и Хрвати које слепо опонашате у мржњи према оном што сте били током тисућљетног трајања. Ака то избришете остаје рупа у памћењу, кратер толико велики да га сви ваше квази историчари не могу затрпати.
Који су то Црногорци вапили за слободом у ове јулске дане те 1941 године и ступили снажно и сложно против непријатеља. Никад не покорени и све поштено и витешки без ичије помоћи у дјело спровели. Историја каже „јатебе сердаре тинмене војводо“ мада је упитно ово војводо за ове монтенегрине но и историју пишу побједници . А питање је што се дешава са истином изгледа да је и она у рукама моћника.
… Podrazumjeva se tebi, Vujov si ti!
Svaka ti se ona gore riječ nepogrješiva podrazumjeva!
Sve i da hoćeš, pogrješiti ne možeš!
Daleke pređe, tvoje, naše zajedničke, prvi su onaj kamen međaš srpske države u krše nad morem, kako se to malo zna, još i niko ne zna zašto se ne zna! Ali zato mi znamo. Znamo čiji smo, otud znamo i koji smo.
Zna naša krv, kurjačka, predačka! Pamti. A pamćenje, ono zna čovjeka skupo, najskuplje da košta, pa opet, ništa je cijena našoj slobodi koja cijenu nema!
… Koji ništa da ne vidimo, vidimo njih na obzorju, senke njine, predačkih Vujovića, i ne samo njih, koji nas temelje u sve dane prošle i buduće!
I mi smo oni, svi smo mi ista ona međa predačka, međaši! Tvrda smo i neprelazna granica fukari i odrodu. Koju niko nije, niti će je ikada preći dok je jednoga Vujovog, kamoli!
… Svaki je vrat slomio koji je sapleo na našu među. Kako onda tako i danas, i u dane buduće.
A ti samo piši … Svijetlo ti pero!
„Тесна је кожа самоизгнаничка. Та тескоба и немир, који је верно прати, сваки шум претварају у олују, искру у буктињу. А глувоћа нас уби. Ма колико били гласни један другога не чујемо!“
Шта рећи?
Један је Мишо!
Овдје се ради о крађи и привилегијама а не о мржњи пер се! Оставите им привилегије и покрадено – иначе ће све неписмене Србе и мањине окренути против вас!
Наслов је требао да гласи: драги лопови и неписмени!!! :о)
50 хиљада ухљебљених на државним јаслама и неколико хиљада биЗМИСмена ће мајку продати да би се задржало постојеће!
Помножите све пута два или три (чланови породице) и имате јасну слику противника!!!
Dragi Mišo, oni su to što su i zbog mržnje to će i ostati, nema nazad. bitno je što su njihovi unuci, oni mogu biti ili tamo i amo, jer djeca su već slična očevima, starim komunjarama mauzelijistima.