Могу да пишем, али не могу да промовишем

У Србији су на снази нове епидемиолошке мере. Многе активности су опет заустављене, а самим тим и културни живот. И уметници и њихови поштоваоци покушавају да остану стрпљиви док се ситуација не смири и пронађу начин да за то време реорганизују своје планове који су можда спречени, односно на другачији начин, безбеднијом варијантом, употпуне време…

Уметник Филип Грујић, драматург и награђивани писац, говори за наш лист како тренутна ситуација утиче на његову каријеру и расположење.

‒ Могу да пишем, али не могу да промовишем. Ту долазим до проблема. Волео бих да фаза писања престане да буде самотњачка и да постане друштвена, бар да могу да промовишем у разним градовима, а то ми је сад онемогућено. То је нешто што чекам да се догоди ‒ да тај рад претворим у нешто што може да буде и дружење ‒ каже Грујић.

Тренутне епидемиолошке мере нису прекинуле његове планове, али су одложиле играње представа које су рађене према његовим текстовима. За месец дана одложена је позоришна адаптација његовог романа у Новом Саду. Ипак, у току пандемије процес настајања представа „Пред свитање” (Атеље 212) и „Велика депресија” био је прекодан, што је оставило известан печат на овог аутора.

Питали смо га шта препоручује људима како да употпуне своје време док се не врате културна дешавања ‒ да ли да прочитају књигу, погледају филм, серију или снимак представе…

‒ Препоручујем да не гледају ниједан снимак представе. То је тотално губљење времена, јер представе нису за то прављене. Што се тиче читања и гледања… Мислим да је заправо ово затварање горе од оног раније. Онда смо бар мислили да знамо да ће трајати месец и по и да ће да буде све добро. У том периоду смо сви имали вољу и да читамо и да гледамо филмове. А сада… чиста је депресија ово што се догађа и ја буквално паничим, и то више него прошле године. Све јако дуго траје и ако треба да препоручим нешто за читање, онда би то билa књига Роберта Болања која има 750 страница и надам се да ће да траје до краја епидемије ‒ наводи и додаје да исто важи и за филмове и серије ‒ нека се људи одлучују за оно што има највећу минутажу, односно број епизода, на пример серија „Suits”.

‒ Да траје бесконачно дуго и да људе одржи бар десет одсто живим ‒ каже Филип.

Лична паника коју помиње није се преточила у његов рад.

‒ Нисам писао. Кад бих писао било шта што се тиче свега овога, било би то неколико неповезаних речи које би одражавале неки бес и немоћ. А ја не волим да пишем под акцентом, јер би то било као неко свећење бившег дечка девојци. Тако да је најбоље да сачекам да прође све, да бих могао да схватим шта се заиста догодило. Док сам у овоме, био би то само низ бесконачно небулозних речи ‒ објашњава Грујић.

Политика

Прочитајте ЈОШ:

Снима се играно документарна серија Јованка Броз и тајне службе

Придружите нам се на Вајберу и Телеграму: