ММФ: Србија наставља успешно спровођење економског програма

Међународни монетарни фонд (ММФ) оценио је да Србија наставља са успешним спровођењем економског програма, који је подржан Инструментом за координацију политике (ПЦИ), саопштено је данас из Народне банке Србије (НБС).

У одлуци Одбора извршних директора ММФ-а о успешном завршетку четвртог, претпоследњег разматрања резултата економског програма Србије, донетој 26. августа, наводи се да су власти Србије у борби против пандемије изазване вирусом корона, у раној фази усвојиле строге мере заштите и донеле велики пакет мера.

Такав одговор носилаца економске политике у Србији Одбор ММФ-а је оценио изузетно позитивно, истичући да је одговор био снажан, правовремен и свеобухватан, каже се у саопштењу НБС.

Власти у Србији су на пандемију одговориле одмах, великим пакетом фискалних и монетарних мера, као и мерама усмереним ка банкарском сектору, напомиње ММФ.

Додаје се да су мере добро осмишљене и на прави начин усмерене на заштиту и подршку домаћинствима, на очување радних места, на већа улагања у здравство, обезбеђење довољне ликвидности у банкарском систему и олакшање отплате обавеза по основу кредита.

Одбор такође констатује да је у Србији очувана ниска инфлација и стабилан курс, да је НБС водила адекватну релаксирајућу монетарну политику и доносила привремене ванредне мере којима се помаже у очувању ликвидности банкарског сектора и даје подршка кредитној активности.

ММФ напомиње и да је фискални пакет који је донет као одговор на кризу један од највећих у региону, и да пружа потребну подршку домаћинствима, предузећима и здравственом систему.

Гувернерка НБС Јоргованка Табаковић изјавила је да је одлука о успешном завршетку четвртог разматрања економског програма очекивана.

„Србија спроводи економски програм јачањем домаћих фактора раста, а ниска инфлација и стабилан финансијски сектор били су и остаће значајна подршка јавним финансијама”, рекла је Табаковићева и нагласила да је у сарадњи НБС и Владе у протеклих осам година стабилизована економија земље.

Кроз ниску инфлацију, релативно стабилан курс динара, девизне резерве на рекордном нивоу, јачање финансијске стабилности и бројне иновације, НБС је, каже, доприносила повољним изгледима за убрзани економски раст.

„Такав одговоран приступ створио је и простор за одбрану наше економије од различитих изазова, и за доношење обимних пакета монетарних и фискалних мера, без угрожавања ценовне и финансијске стабилности, као ни фискалне позиције државе”, поручила је гувернерка.

Такође је подсетила да је током јула Мисија ММФ-а оценила да је НБС кроз своје реакције – од смањења референтне каматне стопе, преко обезбеђења ликвидности, прописивања застоја у отплати обавеза дужника и друге облике олакшања у измиривању обавеза, као и низом других мера, наставила да чува неопходну монетарну и финансијску стабилност и у овим условима огромних неизвесности на глобалном нивоу.

Одбор ММФ-а пројектује да ће у условима глобалног шока који је снажно утицао на екстерну тражњу и условио поремећаје у глобалним и регионалним ланцима снабдевања, стопа реалног раста БДП-а Србије бити на нивоу од минус 3,0 посто у 2020. години.

НБС истиче да је Фонд у јуну у односу на април додатно смањио пројекције раста за огроман број земаља, док је за Србију задржао априлску пројекцију управо због снажног, правовременог и свеобухватног одговора на кризу.

ММФ очекује у 2021. и 2022. години снажан привредни раст Србије од 6,0 процената, што је један од најбржих опоравака, као и одржив раст од минимум 4,0 одсто у средњем року.

Предвиђа такође да ће инфлација у Србији остати под контролом НБС и у 2020. години и у средњем року. За ову годину пројектују просечну инфлацију од 1,5 посто, а након тога њено постепено приближавање централној вредности циља у средњем року.

„Такав профил инфлације је и у складу с пројекцијом НБС, којем би требало да допринесе и опоравак агрегатне тражње који је подржан мерама монетарне и фискалне политике”, рекла је гувернерка Табаковић, преноси Танјуг.

Према оцени ММФ-а, фискални дефицит би већ у 2021. години требало да буде на нивоу од око 2,0 процента БДП-а, а у годинама након тога на нивоу од 0,5 посто.

То ће обезбедити да се учешће јавног дуга у БДП-у брзо врати на силазну путању, при чему ММФ пројектује да ће и у овој, кризној години, његов удео остати испод 60 посто БДП-а.

Одбор ММФ-а процењује да ће Србија наставити са добром политиком раста јавних инвестиција и у 2021. години, за које очекују да у периоду од 2021. године буду на нивоу изнад 5,0 одсто БДП-а.

Гувернерка НБС каже да је средњорочни макроекономски оквир који ММФ пројектује за Србију доста добар, да пројектује динамичан раст који има добру структуру, уз ниску инфлацију, добре јавне финансије и поверење инвеститора које се огледа и кроз високе приливе страних директних инвестиција.

За ову годину гувернерка Табаковић сматра да ће привредни раст Србије бити и бољи од оцена ММФ-а, о чему се и током јунских и јулских састанака са Мисијом ММФ-а детаљно разговарало.

Инструмент за координацију политике одобрен је Србији у јулу 2018. на период од 30 месеци, саветодавног је карактера и не предвиђа коришћење финансијских средстава.

Извор: политика.рс

Придружите нам се на Вајберу и Телеграму: