ММФ: привредни пад Србије мањи од прогнозираног

Глобална рецесија коју је изазвала пандемија ковида 19 биће слабија него што се очекивало, па је Међународни монетарни фонд (ММФ) у својој најновијој економској прогнози поправио изгледе за светску економију, укључујући и Србију. Међународни монетарни фонд је проценио у октобарском извештају да ће привредни пад Србије у 2020, као последица кризе изазване короном, бити мањи него што је предвиђао у априлу и да ће износити 2,5 одсто, а не три. Такође прогнозира да ће наредне године српска економија порасти за 5,5 одсто. У ранијим извештајима за 2021. и 2022, ММФ је предвиђао привредни раст од шест одсто.

Међународни монетарни фонд очигледно није уважио предвиђања наших званичника по којима ће привредни пад ове године износити минус један одсто или га уопште неће бити, односно да ће бруто домаћи производ бити на нивоу онога из 2019. године.

Иван Николић из Економског института каже да прогноза ММФ-а о привредном паду Србије није необична, јер су они конзервативна институција која уважава актуелне ризике.

– Видимо да се епидемиолошка ситуација погоршава и да расте број новозаражених и у окружењу и Европи, па је могуће да су они то узели у обзир. Сем тога, наш резултат значајно одступа од земаља окружења, међу којима ће неке имати двоцифрени пад. Средина је октобра и мало је остало до краја године. Према нашим досадашњим статистичким показатељима, ми смо ближи стагнацији него привредном паду. Неће ММФ-у бити проблем да касније призна боље резултате и коригује оцену – сматра Николић.

На подсећање да се Народна банка Србије (НБС) пре неколико дана „обрушила” на међународне финансијске институције да су песимисти и да не уважавају наше добре резултате, Николић каже да је њихова реакција разумљива баш зато што процене не одражавају право стање ствари. Реакција НБС уследила је након што је Светска банка поправила прогнозу привредног пада Србије са минус 3,5 одсто на само минус три.

И Милојко Арсић, професор на Економском факултету у Београду, каже да је процена ММФ-а конзервативна, што је оправдано с обзиром на врло велике здравствене ризике и неизвесности. Епидемија може да ескалира не само код нас већ и код главних привредних партнера, као што су земље у окружењу, Италија, Немачка. Само десетак дана карантина може озбиљно да се одрази на привредне токове.

– Уколико узмемо у обзир резултате за првих седам, осам месеци ове године и уколико не дође до великог погоршања епидемиолошке ситуације, велика је вероватноћа да ће привредни пад бити и мањи. Можда минус 1,5 одсто БДП-а. Што се тиче смањења прогнозе привредног раста са шест на 5,5 одсто у наредној години, мора се узети у обзир ефекат опоравка у овој години. Ако се привреда значајније опорави у овој години, не може бити значајнијег раста наредне године – сматра Арсић.

Што се тиче прогноза Светске банке о паду од три одсто и Европске банке за обнову и развој о паду од 3,5 одсто, он каже да међународне финансијске институције често користе старе податке и зато касне с прогнозама. Не ради се ни о каквој завери. Они чешће предвиђају ситуације песимистичније него оптимистичније да би се креирале политике за излазак из кризе.

Његов колега с истог факултета Бранко Урошевић сматра да је прогноза ММФ-а лепа вест с обзиром на привредни пад у другим земљама.

– Разлог за мањи привредни пад од других јесте чињеница да ми производимо ствари за неопходну потрошњу становништва, што је одлика неразвијених привреда. Нећемо превише потонути, али се зато нећемо догодине ни винути навише уколико не променимо структуру привреде и не повећамо додату вредност по јединици производа. Наш развојни пут не може да се заснива на јефтиној радној снази као у случају Кине јер ми немамо много људи. Морамо на тржишту да пласирамо своје производе високих технологија попут оригиналних софтвера, а не само кукуруз и малине – сматра Урошевић.

Фонд је потврдио да ће Србија имати најмањи пад бруто домаћег производа у региону од само 2,5 одсто, док Црној Гори прогнозира рецесију од 12 одсто, Хрватској од девет, Албанији 7,5, исто толико и косовској привреди, Словенији пројектује пад од 6,7, Босни и Херцеговини 6,5, а Северној Македонији 5,4 процента.

Према извештају, предвиђа се да ће инфлација у нашој земљи износити 1,5 процената, након чега ће догодине благо порасти на 1,9 одсто. Биланс текућег рачуна Србије за 2020. годину ММФ види на нивоу од минус 6,4 процента, а у наредној години на минус 6,5 посто. Фонд је задржао прогнозу стопе незапослености у нашој земљи на 13,4 посто за ову годину, а за идућу очекује њено смањење на 13 одсто.

Што се тиче глобалне економије, ММФ је навео да су прогнозе „нешто мање суморне”, јер се богате земље и Кина опорављају брже него што се очекивало, али је упозорио на погоршање изгледа за многа тржишта у развоју.

Према новим пројекцијама ММФ-а, пад глобалне привреде износиће 4,4 посто ове године, што је побољшање у односу на раније предвиђени пад од 5,2 процента. Кад је реч о најјачим светским економијама, ММФ прогнозира да ће америчка економија пасти 4,3 посто ове године, док ће једино Кина забележити раст од 1,9 процената.

Такође процењује пад еврозоне од чак 8,3 процента у 2020, у Немачкој очекује смањење БДП-а од шест посто, у Француској 9,8, у Италији 10,6, у Шпанији 12,8, у Јапану 5,3, а у Великој Британији 9,8 процената.

Извор: политика.рс

Придружите нам се на Вајберу и Телеграму: