Млака реаговања на опасне провокације: ЕУ и УНМИК „забринути“, Срби на Косову и Метохији угрожени
1 min read
Косово онлајн
Док се у српским срединама на Косову и Метохији готово свакодневно спроводе акције које Срби виде као облик политичког и институционалног насиља, реакције међународних актера остају ограничене на дипломатске фразе и општа саопштења.
У протеклим данима, припадници косовске полиције упадали су у српске институције, јавна предузећа, па чак и у објекте који са безбедношћу немају никакве везе — попут болничког вешераја, спортских хала и водоводних система. Последња мета били су НЗС, Регионални водовод у Зубином Потоку и Хала спортова у Северној Митровици. Све ово дешава се у амбијенту у ком се институционално присуство Србије на КиМ систематски гуши, а српско становништво оставља у правној и егзистенцијалној несигурности.
Шефица УНМИК-а Каролина Зијаде саопштила је да је „забринута“ због затварања српских институција које финансира Београд, позвавши на избегавање једностраних потеза. Навела је и да акције против водоснабдевања и спортских установа могу утицати на „живот заједнице“, али није изнела конкретне захтеве или мере.
Сличним тоном огласила се и Европска унија. У саопштењу Европске службе за спољне послове (ЕЕАС), Брисел је позвао Приштину да обустави акције које „погоршавају тензије и ремете свакодневни живот“, уз напомену да затварања јавних служби „угрожавају углед Косова“. Иако је реч о реткој отвореној критици потеза премијера Аљбина Куртија, недостаје конкретна осуда или санкциони механизам који би стварно спречио даље провокације.
Српска заједница са правом поставља питање — да ли је ово довољно? Јер на терену, оно што многи Срби већ описују као терор, свакодневно се наставља. Претреси, хапшења, административна гушења институција и симболичко демонтирање српског присуства, све је то део шире стратегије која изазива дубоку несигурност међу Србима.
Званични Београд годинама уназад позива на дијалог и тражи трајно решење кроз политичке процесе уз посредовање ЕУ. Међутим, уколико Брисел настави да ситуацију на терену посматра као маргину, а не као суштинско питање мира и безбедности, онда више није реч само о неспремности, већ о саучесништву у урушавању једног од три конститутивна народа на КиМ.
На Косову и Метохији је у току тихи институционални прогон. Српска страна још увек верује у снагу права и међународног права. Али та вера бива све слабија када је с друге стране зид ћутања — или, у најбољем случају, „декларативна забринутост“.
Али за Србе који живе на Косову и Метохији, страх није декларативан. Он је свакодневан.
Читајте ЈОШ:
Придружите нам се на Вајберу и Телеграму:
