Млади За Космет из Подгорице у Призрену (ВИДЕО)

У току календарске године, постоје одређени мјесеци када посебну пажњу, мисли, осјећања, бригу и молитве усмјеравамо ка нашем народу на Косову и Метохији, као и на страдање које се дешавало, а дешава се и дан данас. Мјесец март урезан је сваком Србину у срце за вијек и вјекова, што због почетка агресије НАТО савеза, које је имало за циљ протјеривање српског живља, што због погрома пет година касније.

Оно што се није завршило током бомбардовања, успјело се током мартовског погрома, када су се на мети опет нашли Срби, њихова имовина, светиње, споменици културе… На удару је посебно био и Призрен, људи у њему (12 хиљада напустило град), али и светиње Српске православне цркве. Срушене су и спаљене саборна црква св. Ђорђа, црква Богородице Љевишке, манастир светих Арханђела, црква св. Николе, светог Спаса, св. Недеље, св. Пантелејмона, светих Врача, зграда Богословије, владичански дом…

Размишљајући на који начин да обиљежимо и наново сагледамо страдање наших сународника на Косову и Метохији, одлучили смо да би најадекватније било да се почетком априла упутимо ка граду Призрену. Тако смо у недељу 2. априла, у раним јутарњим часовима, окупљени испред саборног храма Христовог Васкрсења, упутили се ка царској пријестоници. Зора нас је дочекала надомак Космета, на територији сусједне нам Албаније, под јужним обронцима снијежног Коритника. По доласку у Призрен, прва одредница била нам је саборна црква св. Ђорђа, гдје смо учествовали на светој Литургији. Црква је грађена и саграђена у другој половини 19. вијека уз велике напоре српског становништва које тада још увијек било под отоманском влашћу. Најтежи моменти за овај храм поред јуна 1999. године, оставши без свог народа, били су у марту 2004. г. када је спаљен и девастиран. Данас је, Богу хвала, обновљен. Искористили смо прилику и поразговарали са свештеником Саборне цркве Слободаном Ђорићем, који је захвалио на нашем доласку и истакао да од 2011. године када је званично почела да се слави храмовна слава, највише долазе Срби из Црне Горе. Након литургије и краћег дружења у порти цркве са нашим домаћинима, ђацима и професорима призренске Богословије, кренули смо ка бисеру града на Бистрици, цркви Богородице Љевишке.

Као и остали православни храмови у овом граду, под полицијском је присмотром и дјелимично окружена бодљикавом жицом. Саграђена је на темељима византијске базилике у вријеме краља Милутина 1306. године. У 18. вијеку била је претворена у џамију. Тешко је страдала у мартовском погрому, када су Албанци у њој палили гуме, да би црни дим уништио прекрасне фреске по којима је позната и налази се на УНЕСКО-вој листи свјетске културне баштине. Како записа један путописац у њеној припрати на арапском, „Зјеница ока мога, гнијездо је љепоте твоје“.