Митрополитов Аманет
1 min read
Митрополит Амфилохије
Пише: Војин Калпачина
У условима ограничене слободе кретања ваљда је ово било најбоље што је народ Црне Горе могао да искаже када је у питању испраћај Митрополита у вечност. Деловао је чак и сложно што је у нас реткост.
Обавезао их је на то „наследник трагичног јунака косовске мисли“, како га назва Матија. Част свима, али Матијин говор је надвисио све. Ови је за мене најбоље што сам чуо у оваквим приликама. Знао је наш Ђедо ко ће да му држи слово. Поред мноштва утисака које ћемо још дуго сређивати, најснажнији је Митрополитова жеља да се његов одар поспе земљом из Јасеновца, са Космета и Црне Горе. Ако смо га онако величанствен испратили, испоштујмо до краја његов Аманет, колико ко може.
Нико од ово земаљских нема икакво право да себи приписује посебне заслуге за највећу победу у новој стогодишњој историји Црне Горе. Ту привилегију има само Митрополит Амфилохије а божанствену победу могао је да изнесе само Господ и његов народ са Св. Василијем Острошким.
Што се мене тиче, сматрам да сви они који истичу своје заслуге и посебно страдање нису достојни овог Божјег чина, па макар се он звао и мандатар.
Ако смо се сви договорили око њега треба и он све нас да поштује. „Нема среће у плаха владара“. Не мора да слуша политичаре, експерте, тајкуне, странце… Нека слуша онога чијег загрљаја од 30. августа 2020 год. ће се сећати цео живот.
Надам се да ће у њему победити вера у Христа и да ће поштовати Митрополитов Аманет, нарочито ону земљу посуту по одру и да ће уз помоћ свих нас остварити Митрополитову жељу одн. Аманет „Нећу умрети док не вратим капелу Св. Петра Цетињског на Ловћен“. Тако сви ми скидамо проклетство због гажења Његошевог Аманета. Преживећемо ми, нико наш није умро од глади, биће економских проблема, са којима, наравно, треба да се бори свака влада, али ако изгубимо душу, не треба нам ни хлеб.
Зато драги моји паметњаковићи не надгорњавајмо се у заслугама, сложимо се, уживајмо у божанственој победи, уздржавајмо се од површности, сузбијмо его у нама, чујмо једни друге. Имамо довољно памети. Можда је олакшавајућа или отежавајућа околност што смо јаки индивидуалци, непослушници, непокорни…Кад смо издржали толико зло, уживајмо у договору.
Направимо владу по узору на Његоша и Митрополита Амфилохија. Кумим Богом коалицију да у нову власт не уђе ни један тајкун или експонент бивше власти. Ако то урадите, хулите на Бога. Није вам лако, али није вам ни тешко када сте у друштву величанственог народа који је стрпљиво чекао и дочекао слободу. Богу хвала! Будете ли следили Божје и људске принципе постаћете миљеници целог слободоумног света.
НЕЋЕ МИТРОПОЛИТ УМРЕТИ НИ КАД УСКОРО ОБНОВИМО ЊЕГОШЕВУ ЦРКВУ СВ. ПЕТРА ЦЕТИЊСКОГ НА ЛОВЋЕНУ.
И ДА ДОДАМ, ЛАЖ ЈЕ, ЗЛА НАМЈЕРА, ТЗВ. „КОМИТА“ ДА ПОСВАЂАЈУ БРАЋУ И У КРВ БАЦЕ ЦРНУ ГОРУ – НИКО НЕМА НАМЈЕРУ ДА РУШИ МАУЗОЛЕЈ, ОН ИМА СВОЈЕ ЗНАЧЕЊЕ И СМИСАО С НЕГАТИВНИМ ИЛИ ПОЗИТИВНИМ ПРЕДЗНАКОМ; САМО ГА ТРЕБА С ПОШТОВАЊЕМ НАРОДА И ВЛАДИКЕ ПРИВЕСТИ ЦИВИЛНОЈ ЦИВИЛИЗАЦИЈСКОЈ НАМЈЕНИ КОЈА ПО ПРИРОДИ СТВАРИ МОЖЕ ДА МУ ПРИПАДНЕ…
Bravo za tekst. Slazem se Matijin govor je nesto sto cu nadam se pamtiti zauvijek.