Митрополит Јоаникије служио у Пећкој патријаршији: Иштите најприје царство небеско, а све остало ће вам се додати
1 min read
Његово високопреосвештенство Архиепископ цетињски Митрополит црногорско-приморски господин Јоаникије уз саслужење Епископа топличког Петра и свештенства и свештеномонаштва Митрополије црногорско-приморске, Митрополије рашко-призренске, Архиепископије београдско-карловачке служио је Свету архијерејску литургију у Манастиру Пећка патријаршија.
Митрополит Јоаникије се вјернима обратио по отпусту изразивши дивљење што су у данашњим тешким временима, када се доста народа иселило са Косова и Метохије, на недељним и празничним богослужењима манастири пуни вјерника. Направио је паралелу са европским градовима у којима су присутни мир и слобода, а цркве празне, са нашим народом овдје који воли косовске светиње и свим срцем подржава своју браћу на распетом Косову и Метохији.

„Ми свој крст носимо и од њега добијамо силу, силу распећа Христовога и искупљења и спасења, али и силу васкрсења , силу новога живота и нове радости. Кандило вјере које овдје гори све нас освјетљава и указује нам на праве, истинске путеве живота, путеве спасења. Идући тим путем, ми идемо право у наручје Божије гдје нас Божија милост грије и просвјећује и кријепи и уздиже изнад наших тешкоћа, изнад наших брига и даје нам нову снагу и нови живот.
Нека би овај Видовдан свима вам био срећан, нека би молитве Светога кнеза Лазара великомученика Косовскога и осталих српских мученика и новомученика објединиле наш народ и упутиле на прави, истински пут да превазиђемо све тешкоће, да идемо путем наших светих предака, путем Христовим, путем спасења“- закључио је Његово високопреосвештенство Архиепископ цетињски Митрополит црногорско-приморски господин Јоаникије.

Након јеванђелског зачала вјернима се бесједом обратио Епископ топлички Петар који је подсјетио на ријечи Господње: „Иштите најприје царство небеско, а све остало ће вам се додати“. Појаснио је да нас је Господ заволио, не када смо били праведни, већ напротив, кад смо пали у гријех, да је страдао и умро за нас.
„Својим славним оваплоћењем, преузимањем људске природе кроз њу и природа читаве творевине, учешћем у трагедији људског постојања, носећи све посљедице смртности наше, понижаван и мучен и на посљетку страдао на крсту. Учествовао је у свему ономе што је трагедија људског постојања, осим у гријеху. На крају, славно васкрсао и вазнио људску природу с десне стране Бога Оца и тиме, једном за свагда, ову творевину примио у оквире Божијег бића“– навео је Епископ Петар и нагласио да је Син заувијек постао дио творевине, оставши истовремено и Бог, те да је зато овај свијет Божији свијет.
„Зато Бог отац који од вјечности љуби Сина свога бесконачном количином Божанске љубави, Он кроз њега са истом том количином љубави воли ову творевину и воли све оне који су у заједници са Сином Његовим, који се до крајње мјере поистовјетио са сваким од нас и рекао: “Једном од ових малих када учинисте, као да сте Мени учинили. И зато Господ, који нас позива у заједницу са собом и жели да нам подари вечни живот и да нас спасе и како каже да нам да живот у обиљу нам говори:“Не брините се.“ Он је једини истински човјекољубац. Он је наш највећи пријатељ и једино што Бог не може да учини јесте да нас натера да Га волимо“.