• Друштво
• Изабрано

Митрополит Јоаникије: Црна Гора је саздана на косовском завјету

1 min read

15 сати ‎ ИН4С

Митрополит Јоаникије, фото: ИН4С

Његово високопреосвештенство Архиепископ цетињски, Митрополит црногорско-приморски г. Јоаникије, служио је данас, на празник Светог великомученика Пантелејмона, Свету службу Божију у Цркви Покрова Пресвете Богородице у Драгаљу, у Кривошијама, поводом десетог Сабора братства Самарџића.

Високопреосвећеном митрополиту саслуживали су Његово преосвештенство Епископ новобрдски г. Иларион, архимандрит Арсеније Самарџић, архимандрит Бенедикт (Јовановић), протојереј-ставрофор Немања Кривокапић, протојереј Миајло Бацковић, јереј Душан Михајловић, јереј Стефан Ђерковић и ђакон Илија Преочанин. Митрополит Јоаникије је освештао славски колач и одслужио помен погинулима у Кривошијском устанку против Аустрије.

Након прочитаног јеванђелског зачала, Митрополит Јоаникије је изразио радост због доласка викара Његове светости Патријарха Порфирија, Владике Илариона – некадашњег дечанског монаха и игумана манастира Драганац – и препустио му ријеч.

Његово преосвештенство Епископ новобрдски Иларион исказао је благодарност Богу и нашем Митрополиту на очинској подршци, позиву на заједничко служење и гостопримству, пренио благослове Његове светости Патријарха Порфирија и свог сабрата, Епископа лондонског Нектарија (Самарџића).

Тумачећи данашње Јеванђеље да „ко служи војводи, не уплиће се у послове овога свијета“, Владика Иларион је појаснио нама хришћанима да треба да знамо ком војводи служимо, на који начин и која су правила по којима му служимо.

„Служи се Господу Богу овом Светом литургијом. Ово сабрање је оно што гради, не само цркву или храм као такав, него гради и наше биће као народа. Темељ нашег народа јесте Света служба, Света литургија. Оно искуство које су Свети Сава и Свети Симеон нама са Свете Горе донели и пренели. И зато, ако се бавимо световним пословима којим морамо да се бавимо, нека знамо шта је претежније и гдје је поље наше борбе. Господ Христос је разапет зато што није хтио да води неке борбе како су људи то смислили и очекивали. Није дошао да шири земљу, да ослобађа од окупатора, него је дошао да да слободу и простор слободе да отвори човјеку у срцу његовом. Зато што је говорио да царство Његово није од овога свијета. А то царство које није од овога свијета, ево га овдје. Оно се отвара свима нама. Свакоме су врата отворена, свакоме ко жели своје срце да отвори за разговор са Богом и за причешћивање вјечним животом. То је темељ наше борбе. То је основ нашег постојања и нашег идентитета. Ако то не чинимо, не можемо ниједну другу борбу ваљано да водимо. Онда нема честитога кнеза ни кад треба рат да се води. Зато, да се вратимо покајању, повратку Богу, искреној молитви, разговору са Богом и причешћивању вјечним животом, па ће нас то увести у пуноћу истине и одвести куда треба. Не заборавите да нисмо од овога свијета, зато кажу хришћане и мрзи свијет, зато што нису од овога свијета; да се не чудимо томе ако људи који служе другом неком царству – земаљском царству – не разумију ово наше сабрање, ову нашу службу и не знају тог војводу ком ми служимо. Да се томе не чудимо, него са радошћу да наставимо наше служење, наш принос, нашу литургију и то да свједочимо цијеломе свијету и да макар једнога човјека помјериш за један корак ближе Богу, па је то велика ствар“ – навео је Владика Иларион.

Епископ новобрдски истакао је значај напредовања Цркве Божије овдје, како су манастири живи и да се поје Богу, и навео да су то плодови труда наших отаца, а међу њима блажене успомене Митрополита Амфилохија, као и Митрополита Јоаникија који води Цркву ка луци спасења.

Братству Самарџића честитао је славу, пожелио да благослови Светог Пантелејмона буду са свима нама и поучио нас да треба да будемо спремни да, „по угледу на Светог Пантелејмона и на друге свете мученике, страдамо на различите начине – трпећи неправду, клевету, тескобу, болест, а ако Господ благослови, заповиједи да и више приложимо Њему“, и истакао да су највише приложили они који су у име Божије живот положили за ближње и да се из такве жртве точи миро исцјељења.

Његово високопреосвештенство Митрополит Јоаникије, по отпусту, свима је честитао данашњи празник Светог великомученика Пантелејмона и Светог Климента Охридског и бесједом се обратио окупљеном братству Самарџића. Истакао је да братство Самарџића има велику историју и велико предање, да је дивно и важно да се окупљају будући да су се доста и раселили у земље окружења и дијаспору. Нагласио је да је крвно сродство важно, али да је духовно сродство много јаче.

„Зато, када се састајете, најљепше је да се састајете код цркве, да дођете сви на Свету службу, да се Духом Божијим напојите, истином Божијом и Божијом љубављу, да вас милост Божија све осјени и Дух Божији да вас покрене, па ћете онда, када се духовно сједините, знати још више да цијените и своје крвно сродство. Имате своју крсну славу Светога Јована – то је онај Дух Божији који вас повезује и милост Божија која је на вашим домовима. Имате своје светиње, своје гробове, своја стара огњишта, гдје год живјели, гдје год се налазили. Ипак, сви знају колико су важна стара огњишта наших предака и старе светиње и стари темељи, стари коријени. Без тога, заправо, ви не бисте били оно што јесте“ – бесједио је Митрополит Јоаникије.

Високопреосвећени владика подсјетио је и на дивну легенду везану за братство Самарџића, рекавши да може бити и да је истинита, да Самарџићи потичу од Павла Орловића.

„То предање вас везује за Косово и за Косовску битку, за косовско јунаштво, за косовски завјет, за косовску мисао. То вас предање једнако везује и за Косово и за Црну Гору, јер и Црна Гора је саздана на косовском завјету. Везује вас колико за Милоша Обилића, Павла Орловића и Светога кнеза Лазара, толико и за Његоша, па нека буде срећно ово братско окупљање. Заиста, одајем свако признање и дивљење онима који су се потрудили и око ранијих сабора братства Самарџића и око овог данашњег дивног и величанственог сабора. Помолили смо се Богу сви заједно, причестили се светим тајнама Христовим, помолили се Богу и за пострадале Кривошијане који су знали да испоштују Бечкога цара кад је он овдје владао, али, иако су га поштовали, нијесу своју борбу за слободу тиме прекинули, него, када је дошао моменат, они су дизали више устанака. А ево данас смо извршили помен за све оне који су пострадали у Кривошијском устанку. То је велика епопеја, велика историја.“

Његово високопреосвештенство Архиепископ цетињски, Митрополит црногорско-приморски г. Јоаникије, бесједу је закључио ријечима да ни данас није лако и да немамо довољно слободе, али да ће нам бити боље кад ми будемо бољи, кад своје мисли управимо ка добру, кад научимо да у ближњима видимо добро, кад превазиђемо неспоразуме и будемо браћа у Христу Господу, да волимо и чувамо једни друге, своју отаџбину и своју историју.

Придружите нам се на Вајберу и Телеграму: