Митрополит Амфилохије: Свети Сава и Симеон – непролазна мјера нашег историјског постојања и стамености

Бесједа блаженопочившег Митрополита Амфилохија изговорена на Светосавској академији 27. јануара 1997. године у Тивту

У име Оца и Сина и Светога Духа!

Размишљати и говорити о Светоме Сави можда нигдје није тако лијепо као управо овдје, у граду Тивту, који се налази у непосредној близини древног сједишта светосавске Зетске епископије, односно митрополије, у манастиру Михољска Превлака.

Свети Сава је послије избора за архиепископа жичког, 1219. године, по древном предању, попут самога Христа који је изабрао дванаест Апостола, основао дванаест епископских сједишта. Главно сједиште поставио је у манастиру Жичи, а остала премудро распоредио по кључним, виталним мјестима широм српских земаља, и та су епископска сједишта постала духовна и историјска средишта око којих се вјековима сабирао, и до данас се сабира српски народ. Једно од тих сједишта и средишта је и Превлака, која је била и остала вјековно огњиште светосавског духа и светосавског предања.

Зато и кажем да о Светом Сави говорити на овоме мјесту није нимало тешко, јер буквално све оно што данас имамо вриједно, свето и честито у Приморју, почевши од Улциња и Бара па све довде до Тивта, и даље од Тивта обалом на сјевер, везано је за личност и дјело Светога Саве, и испуњено Светим Предањем Цркве Православне, које је Свети Сава пренио овим просторима, научивши се њему на Светој Гори Атонској. То живо Предање је оно Предање живота вјечног, које се разгорело огњем Божијим, сишавшим на Апостоле са Небеса, на Педесетницу, у Светом граду Јерусалиму, и које се одатле раширило по читавом свијету, да би преко Свете Горе Атонске и преко Светог Саве, дивног изданка Свете Горе Атонске и оснивача манастира Хиландара, било пренијето и на наше просторе, гдје – кроз вјекове па све до данас – рађа дивне духовне плодове, и не само овдје у Приморју, него и по свим српским земљама, а и шире од српских земаља: по читавом Балкану и широм васељене.

Стопе Светога Саве су проходиле овуда, али његове стопе и трагови његових стопа су, на тајанствен начин, доспјели и на свих пет континената свијета. Ено их у Аустралији – два велика манастира посвећена Светом Сави; ето тих стопа и у Америци, гдје је у Либертивилу, код Чикага, подигнута и Светом Сави посвећена највећа манастирска лавра новијег времена. И тако редом, трагове стопа Светог Саве налазимо на све четири стране свијета: од пустиње палестинске, од манастира Светога Саве Освећеног, који је Свети Сава посјетио и крај кога је некада постојао храм подигнут у његову част и част оца његовог Светог Симеона, црквица на једном бријегу; преко Свете Горе и Хиландара, па све до Русије, гдје и данас у руском Кремљу стоје иконописани ликови, његов и оца његовог, до манастира Светог Јована Рилског у Бугарској, и тако редом, да не набрајам даље…

Откуда том некадашњем кнезу хумском, Растку Немањићу, та моћ и та снага? Отуда што је он, заиста, био човјек велике и дубоке вјере у Христа Бога, човјек који се разапео на крсту двоједне љубави: с једне стране љубави према Богу, према Христу Богочовјеку, према Цркви Божијој и, са друге, љубави према своме народу. И не зна се која је љубав у њему била већа! Ова прва љубав – љубав према Богу била је испуњење оне прве заповијести Христове: Љуби Господа Бога свога свим срцем својим, свом дyшом својом и свим бићем својим (Мт. 22, 37), а ова друга – испуњење оне друге заповијести Христове: Љуби ближњега свога као самога себе (Мт. 22, 38).

Свети Сава је испунио обје заповијести – разапео се на крсту и једне и друге љубави, и сав сагорио пламеном те Божанске и богочовјечанске љубави. Тим богочовјечанским пламеном је горио док је по земљи ходио и народ свој Христом походио и обилазио, на покајање позивао и Ријечју Божијом просвјетљивао, док је Јеванђеље Христово проповиједао. Тим пламеном двоједне богочовјечанске љубави је Свети Сава горио и послије свог упокојења у Трнову граду у Бугарској и преноса његових моштију у манастир Милешеву. Тим огњем су сагорјеле и његове свете мошти на Врачару у Београду, тако да је сав, без остатка, сагорио том божанском и богочовјечанском љубављу. Та божанска и богочовјечанска љубав не само што је њега и свецијело његово биће преиспунила и прибројала га међу велике Светитеље и Пророке, него је та љубав кроз њега и преко њега била пренијета на читава покољења српског народа, и преноси се и данас, у овим тешким временима. Том двоједном богочовјечанском љубављу Свети Сава, у вјекове вјекова, остаје надахнитељ и надахнуће, духовни темељ и мјера савршенства живота и историјског пута српског народа.

Свети Сава и његов отац Свети Симеон – један као оснивач аутокефалне Цркве, а други као оснивач самосталне државе – заиста су непролазна мјера нашег историјског постојања и историјске стамености. И уистину је јединствен случај у свим европским народима да се духовна и историјска судбина једног народа утемељи на двије личности, два Светитеља – на оцу и сину. Нема сличног примјера у читавој европској историји: да се судбина духовности и духовне историје једног народа утемељи на једном човјеку, једној личности, а да се судбина државе и државотворности истог народа утемељи на другом човјеку, другој личности, а да, притом, и један и други буду Свеци Божији!

Јединствен је случај, не само у Европи него и у свијету, да на светости сина, подвижника и духовника, епископа равноапостолног, и на светости његовог оца, државника и државотворца, почива један народ и сва његова историјска судбина; да светодуховско сагласје Светог сина и Светог оца – оца који тјелесно рађа сина и сина који духовно рађа оца – утјемељује Богом благословено сагласје Цркве и државе.

И на том двоједном темељу почива све оно што је свето и честито у нашој Цркви и у нашој држави, у нашој историји кроз вјекове било и остало. Оно је, у ствари, свето и честито само утолико уколико је израсло и провјерено тим двоједним светим темељом. Кад год је наша држава одступала од тог изворног сагласја, када се откидала од тог двоједног темеља, када је губила из вида тај свети двоједан путоказ, скретала је са свог правог пута на историјске странпутице и беспућа.

Срећом, Црква никада није скренула са тог светосавско-светосимеоновског пута, и поред свих наших слабости, недостатака и мана људских. Држава је, у неким периодима историје, ишла тим путем, некад је и скретала са тог пута, али је, прије или касније, увијек морала да се враћа, јер за српски народ нема другог пута, осим тог светосавско-светосимеоновског пута, и нема другог путеводитеља, осим тог двоједног путеводитеља: Светог оца и Светог сина – Симеона и Саве.

Свети Сава је, као што и пјевамо увијек на његов празник, учитељ и путеводитељ пута који није пут који води у смрт, него пут који води у живот. Пут Светога Саве је Господњи пут који је утемељен на Истини Божијој, пут који открива Истину и води ка Истини, али и пут који, преко живе Истине Божије, дарује истински, прави и вјечни Живот. Јер, и та Истина и тај Пут и тај Живот уствари јесте личност Христа Богочовјека и Његова свеобухватна Тајна која у себи обуима и Бога и човјека, и Небо и земљу, и прошлост и садашњост и будућност, и свеукупну судбину људску.

Свети Сава нас је упутио тим путем спасења и живота, научио нас је тој вјери православној и начину живота који израста из те и такве вјере, он нас је научио правој и истинитој вјери, правом и истинитом благочастију, правом и истинитом животу по тој вјери и тој побожности. Светим Савом смо постали зрео, хришћански, историјски народ, Светим Савом ходимо кроз таму вјекова и Светим Савом откривамо и сазнајемо не само своју прошлост, ближу и даљу, него откривамо праву и истинску будућност нашу.

Зато је тако лијепо размишљати о Светом Сави, тако лијепо сјећати се његовог светитељског лика и светитељског дјела. А још је боље живјети сагласно његовом примјеру, и као појединци и као народ, и ходити тим његовим, апостолским и Господњим путем који води у живот вјечни.

Нека би Бог подарио свима нама да ходимо тим светосавским путем, који је пут не само за наш народ него за све земаљске народе, јер је сваки земни народ призван да ходи тим путем Господњим, који води у живот вјечни. И сви народи земаљски су призвани да буду крштени у име Оца и Сина и Духа Светога, да би ходили једним путем Господњим, да би исповиједали једног истинитог Бога, да би се једним истинитим Крштењем крстили, да би једнога Светога Духа примали, и да би, онда, сви заједно једнодушно, једним срцем и једним умом, могли прослављати Оца и Сина и Духа Светога, Тројицу Пресвету, Бога нашег, који је био зеница живота и бића Светога Саве, и који је био Бог његов и Господ његов и свих оних који су његови били тада, који то јесу данас, и који ће то бити у будућности.

У то име све вас поздрављам и преносим вам благослове из Светога града Јерусалима из кога сам се управо вратио, удостојен да прођем оним крајевима кроз које је у два маха пролазио и Свети Сава. Свети Сава је управо одавде, из Приморја, у два наврата кренуо на пут у Свету Земљу, да се тамо поклони светим мјестима и да отуда донесе светиње, Свете мошти и благослов Свете Цркве Јерусалимске, Цркве Сионске – мајке свих земаљских Цркава, и да тиме своја духовна чеда, читав народ свој засади као маслину у духовни рај небеског Јерусалима. Отуда нам је донио и икону Мајке Божије Тројеручице из Лавре Светог Саве Освећеног, која се и данас чува у манастиру Хиландару, која кроз вјекове двијема рукама грли цијели свијет, а оном трећом милује и зацјељује старе и нове ране нашег многострадалног српског народа.

Тај благослов Светога града Јерусалима, светиња Истока древне Свете Земље, Витлејема и Назарета, који је и светосавски благослов, доносим вам и данас преносим, заједно са благословом Свесветога Гроба Христовог, гдје сам прије неколико дана служио Свету Литургију, помоливши се и за све вас, и за сав наш страдални народ, и за све људе на земљи, да нас Бог просвијетли свјетлошћу Богопознања и да нас поведе путем истине и живота на који нас, кроз вјекове, упућује и позива Свети Сава, Светитељ Христа Богочовјека, коме нека је част и слава са Оцем и Духом Светим у вјекове вјекова. Амин.

Преузето из часописа „Светигора”, бр. 223, Св. Симеон Мироточиви, 2013.

Фото: Манастир Студеница

Придружите нам се на Вајберу и Телеграму: