Митрополит Амфилохије о споменику Титу: Неразумно је величати братоубицу
1 min read
Митрополит Амфилохије
Неразумно је подизати споменик братоубици, поручио је митрополит црногорско-приморски Амфилохије, поводом одлуке првих људи Главног града да некадашњем доживотном предсједнику СФРЈ Јосипу Брозу Титу подигну споменик.
Он је истакао да је Броз као антифашиста за поштовање, као и они људи који се борили као партизани против окупатора, али није за поштовање што су паралелно са тим вршили братоубиство, убијали најугледније људе да би преузели власт у своје руке.
„Братоубици подизати споменик у Подгорици која је по његовом налогу, 80% сравњена са земљом 1944. године и 2000 жена и дјеце побијено, а само 10-ак Њемаца који су повлачили, опростите, али ја то не могу да разумијем. Ово поновно враћање онога који је покренуо крваво братоубилачко коло у овој земљи и шире је повампиравање духа братоубилаштва у Црној Гори. То не доноси добра никоме. Било би паметније да се средства намијењена за подизање споменика дају сиротињи и прогнанима са Косова и Метохије“, казао је митрополит Амфилохије.
„У савременом човјечанству, упркос Божијим заповијестима, много је мржње и духа братоубилачког. Братоубилаштво се увијек рађа из богоубилаштва. Онај који убија у своме срцу и животу небескога Оца, тај ће прије или касније убити и свога земаљскога оца. Ми смо свједоци тога, у времену Другог светског рата и послије њега, кад су дјеца убијали своје очеве овдје у Црној Гори, кад су убијали своје сроднике, браћу, по налогу тадашње партије“, напоменуо је владика.
Умјесто митрополиту Јоаникију, споменик се подиже његовом убици
Подсјетио је да је у вријеме братубилаштва, убијено 129 свештеника Митрополије црногорске од којих десетак за вријеме окупације, док су сви остали убијени од братске руке на челу са митрополитом Јоаникијем свештеномучеником.
„Умјесто њему да се подиже у Подгорици споменик, подиже се ономе који га је убио, који је жртвовао и њега и хиљаде других широм Црне Горе! Није добро, и није паметно, није разумно. Али што се тиче Цркве Божије, она носи свој крст, као што је носила кроз вијекове и носиће у будућа времена, клањајући се само Богу живоме и Њему јединоме служећи“, истакао је владика.
Придружите нам се на Вајберу и Телеграму:
Није ми намера да се свестраније и детаљније упуштам у опсежну библиографију и литературу у вези бившег југословенског робовласника Јосипа Броза Тита, крвавог диктатора по милости Ватикана, поклоника св. Госпе Фатимске, Папиног хаџије, Пилигринског фратра, Малтешког витеза (Види: http://скк.срб/2017/03/10/tito-kanonik/), почасног Каноника цркве св. Јеронима у Риму, наци-фашистичког и усташког сарадника у току Другог св. рата, који је био еконмски успешан у реализацији марксистичког вишка вредности, када је морао продати преко два милиона својих најбољих радника и стручњака капиталистичком западу, од којих су на нашу жалост великим делом били понижени и обесправљени Срби (Види: „Tages anziger“, Zürich, Швајцарска од 30 марта 1971; Hrvatski tjednik “Danica”, Chicago, Illinois, U. S. A., 29. rujan/September 1971; Аnte Jeric, “Svice”, No. 135, New York, U.S.A., 1971; Урош Зоњић, Под командом војводе Павла Ђуришића, Windsor, Ontario, Canada, 1990, стр. 100; Фински политичар – Јосипу Брозу, “Слобода”, Oрган СНО у Амирици, бр. од 9. септембара 1970, Chicago, Illinois, U.S.A.; Владимир Дедијер, Иза закључаних врата – Случај „Илекове торбице“, „Дуга“, Београд, бр. од јула-августа 1987).
Особите везе Јосипа Броза Тита, крвавог југословенског диктатора и робовласника са госпођом Harisson Williams, као и са реакционарним западно-европским и америчким тријалистичким естаблишментом даје нам повод, да Брозову биографију саберемо у једну целину и да о њему коначно створимо извесне закључке.
Имајући у виду један податак који је објавио Arthur Conte у својој књизи “Yalta ou le portage du monde” (Постоји скраћено и фризирано хрватско издање Conte-ове књиге “Јалта или подела света”, које је објавила “Матица Хрватска” у Загребу 1968, у време Чехословачке кризе и уочи Брозовог тзв. “Хрватског прољећа 1971, у којем овај податак није објављен, – м. н. ), где стоји:
“Јосип Броз, речени Тито, син је хрватског сељака, бившег наредника у Хабзбуршкој војсци… Исто тако он зна добро да се снађе у својој новој ситуацији. Недавно се са невероватном безбрижношћу сликао у свечаној маршалској униформи на степеницама цркве Св. Петра у Риму… Видели смо исто тако како се понаша на талијанском острву Каприју, на једном коктелу, који је у његову част приредила веома богата американка, госпођа Harisson Williams… Он је знао да сретне генерала Донована, па и Черчила… Он често вечера или иде у лов с маршалом Тољбухином…” (Види: Vidi: Arthur Conte, Yalta ou le portage du monde – 11 fevrier 1945, Paris, France, 1964/74, стр. 178-179).
Француски текст гласи:
“Josip Broz, dit Tito, fils d’un paysan croate, ancien sous-officier dans l’armee des Habsbourg… autant il sait evoluer tres naturellement dans sa nouvelle codition et c’est avek une extraordinaire aisance qu’il s’est fait recemment photographier, lors de son sejour a Rome, sur les martches de Saint-Pierre, en grand uniforme de marechal, entoure de gardes du corps brandissant des mitraillettes, ou qu’on l’a vu evoluer a Capri dans un cocktail servi en son honneur par la richissime americaine Mme Harisson Williams, en sa villa de reve. Il a su rencontrer le general Donovan, meme Churchill, d’egal a egal. Il a les meilleures vins et les plus beaux chevaux de la region, ill soupe souvent ou chasse avec le marechal Tolboukhine…” (Vidi: Arthur Conte, Yalta ou le portage du monde – 11 fevrier 1945, Paris, France, 1964/74, стр. 178-179).
Само што су прошле три године од дејства англо-америчких атомки које су окончале Други светски рат Јосип Броз се разоткрио као лакеј западно-европских и америчких империјалиста, коју су му помогли морално и материјално да успостави антисрбски крвави поредак у Југославији.
Од нарочитог значаја су Ајзанхауверови разговори на митингу са извесним представницима свемоћног тријалистичког естаблишмента у Сједињеним Америчким Државама који је одржан у Денверу 1952. године, на којем је дословно рекао:
„На крају 1946. године ми смо имали највећу војну силу коју је свет икад упознао. Ми смо били у положају да захтевамо на томе да правда буде задовољена за извесне народе, посебно Балтичке, Пољаке, и на Балкану…“ (Види: Why Ike didn’t capture Berlin: An untold story, U.S. News & World Report, April 26, 1971 – „Зашто Ајк није заузео Берлин…“).
Познато је да су англо-американци у току Другог светског рата организовали своју шпијунску мрежу у Југославији и да су створили план за дугорочну политику “Long Term Policy”, као и то да је Броз послат из Париза као агент енглеског интелиџенс сервиса са фалсификованим канадским пасошем број 32829, под именом натурализованог Канађанина – Спиридон Мекас (Види: Stevenson, William. A man called intrepid – „Човек звани неустрашиви“, New York – London 1976).
Што се тиче Брозове повезаности са Хитлеровим АБВЕРОМ годинама пре нацистичке окупације Југославије, позната је изјава чувеног немачког обавештајца Бернарда Емскоттера на судском процесу у Хамбургу 1946. године, која дословно гласи:
„Тито је био наш агент. Зато је Отсек за Балкан, Министарства спољних послова Трећег Рајха, убацио Тита Преко Швајцарске у Југославију. Наши стручњаци сматрали су да се морају активирати све расположиве снаге против монархиста и српске династије, снаге на чијем се челу доцније појавио Михаиловић…“ (Види: The Chicago Tribune, 6. June, 1946; The New York Evening Sun, 12. June, 1946).
Броз је био и Павелићев агент, који се у лето 1941. године пребацио у Београд у Србију на захтев Покрајинског комитета КПЈ за Србију, да покрене тзв. „буржоаско-демократску“ револуцију, која је била само нагли прелаз у великохрватску, интермариумску, фабијанску и троцкистичко-бољшевичку, о чему нам сведочи између осталих и предратни енглески дипломатски представник у Загребу Стефан Клисолд у својој књизи “Whirlwind“, где дословно стоји:
“Када је била образована Павелићева ‘Независна Држава Хрватска’ у којој је под бајонетама Италијана и Немаца била устоличена усташка власт пришао је једног дана Поглавнику шеф јавне сигурности ‘НДХ’, Дидо Кватерник и рекао му: ‘Ти се (Поглавниче) сећаш како је Лењин дошао да подигне револуцију у Русији. Немци су га пропустили преко своје земље у једном блиндираном вагону. Ми не бисмо могли наћи драгоценији експорт за Србију од Тита. Срби ће имати да плаћају за то следећих двадесет година’… Павелић је био одушевљен и одмах је Кватернику дао упуства да се Тито пребаци у Србију…” ( Види: Stephen Clissold, Whirlwind – An account of Marshal Tito’s rise to power, London, England, 1949, стр.99).
У једној ноти из резолуције Информбироа, која је објављена под насловом “Југословенска компартија под влашћу убица и шпијуна”, између осталог, стоји:
„Прелаз Титове клике ка фашизму није случајан. Он је извршен по заповести њених господара – англоамеричких империјалиста, чији је најамник та клика већ одавно, како се то сада показало…“ (Види: „Напред“, Орган Југословенских комуниста полит-емиграната у НР Бугарској, Број 12 (28) од 15.VII.1950).
Брозова Југославија је званично постала део завојевачког НАТО-а пакта у току 1950 године, када су англо-амерички империјалисти успоставили у Београду своју војну мисију. Од тада је Брозова Југославија имала исти статус као и остали чланови завојевачког НАТО-а пакта.
То је истакао између осталих и бивши амерички амбасадор у Брозовој Југославији Лорен Силберман (Laurence Silberman) у једној студији коју је објавио под насловом “Yugoslavia’s ‘old’ communism…” , – “СТАРИ” КOМУНИЗАМ ЈУГОСЛАВИЈЕ…”, где дословно стоји:
“Током педесетих година, као и у следећој деценији, ми смо Титов режим снабдели огромним количинама војничке и економске помоћи и давали му несхватљиву али важну политичку подршку (“Throughot the 1950s, and into the next decade, we supplied Tito’s regime with enormous amounts of military and economic aid, as well as intagible but significant political support…”).
Иако је та помоћ, током развоја југословенске привреде, постепено била укидана, наша политика се ипак још увек заснива на застарелој психологији, с обзиром на негативне последице које Југославија има на разне америчке интересе. Шта више, нема разлога да се верује, како би инсистирање на реципрочности у односима између Америке и Југославије одвело ову другу у совјетски блок. Напротив, настављање једне неодлучне политике према Југославији вероватно ће имати далеко опасније последице за совјетско-југословенске односе.
Године 1948. светски комунизам и совјетска империја били су на истој таласној дужини, па је отпор совјетској империјалистичкој експанзији био стварно једини спољнополитички циљ. Зато је наша бланко потпора Југославији, земљи која је тежила да се ослободи испод руског јарма, била нешто неизбежно. Међутим, непрестани успон западноевропских комунистичких партија – које, као и Југославија – бране структуралну и бар делимичну идеолошку независност од Москве – представља нову и суптилнију претњу индустријским демократијама. У независном комунизму Југославије ми смо на почетку видели начин, да се ослаби совјетска контрола у Источној Европи, а при томе нисмо могли да схватимо да подстоји и једна друга димензија, наиме она у Западној Европи…
Тако смо ми у исто време и прећутни савезници и активни противници Југославије: савезници зато што имамо заједнички циљ да смањимо совјетску доминацију у Источној Европи…
Постала је проста истина – али истина која води рачуна о сталним геостратегијским стваронстима – да се каже, како је Југославија, без совјетског утицаја, од критичне важности за садашњу равнотежу снага у Европи. Без обзира но то да ли се ради о изолацији јузних савезника НАТО-а – Грчке и Турске – због чега влада страх да ће их совјетска сила одвојити од њихових северних савезника, или влада забринутост што се тиче равнотеже средоземних поморских снага, опет у страху да ће совјетске базе на Јадрану бити у стању да дадну подршку совјетској флоти, или било да се удара акценат на психолошку претњу Западној Европи која може да доведе да и у њој почну да “падају домине” – јасно је, да би полоћај НАТО-а био тешко погођен уколико би Југославија постала део источноевропсе совјетске империје…
Да ли то значи да би сваки совјетски покушај да насилним путем из основа промени статус Југославије приморао Америку, да такође одговори војном снагом? То је важно питање. У своме спорном и непријатном предавању у Лондону прошле године о америчкој политици према Источној Европи, Хелмут Соненфелдт је био створио конфузију у председничкој кампањи, када је садашњи статус Југославије описао, као статус земље “која се граничи са нашим виталним интересима” ( “…bordering on our vital interest…” ( Види: Laurence Silberman, Yugoslavia’s ‘old’ communism: Europe’s fiddler the roof, Foreign Policy, New York, Spring 1977, стр. 3-6).
I ja bih nesto apropo ove teme o komunistima!!! Slusala sam od starijih ljudi kako su komunisti ubijali svoje ratne „drugarice“ partizanke, po okoncanju rata a ponekad i za vrijeme rata!!! Komunisticke „heroine“su umjesto da radjaju djecu i podizu ih i vaspitavaju, zijevale po gudurama sa svoim saborcima i bogami ponekad redile i neke druge stvari osim vodjenja borbi i izigravanja bolnicarki! To je bivalo jako inspirativno za borce da budu jos hrabriji i poletniji! Nakon rata,kazu stari da postoje mnoge jame po Crnoj Gori i sire u koje su predhodno ubijene a potom bacenete „heroine“, kako im nebi remetile zivotne planove!!! Svasta su radili ti silni „partizani“ trag im se utro! Ovo nije laz,jos postoje zivi svjedoci tih i takvih zbivanja!!!
Samo se pitam kad ce Srbi iskopati tog matorog masonskog vjesca i prvim vozom ga otpremiti.u hrvatsku da vise ne zagađuje beograd.
Prvi dan posto ode Djukanovic taj spomenik ce zavrsiti na otpadu,to je vise nego sigurno,jedino omrazeniji u Crnoj Gori je Milo Djuknovic i Sekula Drljevic!
Evo još jednog komentara tandara- mandara- broć!
Pa što ga postavljaš?
Јосип (А)Броз, звани Тито, је један од највећих кољача 20-стог вијека. Она прича о његовом поријеклу нема никакве везе. Рођен је у Бечу, отац му је богати Јевреј Аброз а мајка служавка у тој кући Марија. Одрастао је у богатству са добрим образовањем, а када је поодрастао, као врло способног младића, узео га је у војну школу у Печују очев пријатељ и управник школе и уписао на мјесто преминулог питомца Јосипа Броза из Загорја. Тако је добио нови идентитет и школовање у елитној војној школи тог времена. У тој школи су у исто вријеме учили Мирослав Крлежа и Адолф Хитлер и постали нераздвојни другови са Јосипом (А)Брозом.
По завршетку школе служили су у царској војсци, учествовали су у нападу на Србију 1914.године сва тројица заједно. Задокументовано је њихово такмичење да топовима оборе једну кућу у данашњој Балканској улици и да су Адолф и Мирослав промашили а Јосип погодио и срушио. Њих троица су се растали у Србији зато што су ухапсили Јосипа Б.због силовања по Мачви и по казни га послали на руски фронт. Тамо је дезертирао и отишао у Русију ђе се приклонио бољшевичкој струји и наставио живот и комунистичку каријеру, женио се и гурао даље.
Псеудоним Тито је добио пошто је уклонио Благоја Паровића у шпанском грађанском рату.
ТИТО је скраћеница за Тајну интернационалну терористичку организацију коју је основао Мустафа Голубић 1915.године у српској војсци са намјером да у крајњој линији убију цара Фрања Јосифа због напада на Србију. Краљ Петар, стари, им је то забранио јер је цар био стар и очекивало се да ће брзо умријети. Организација је дјеловала током рата под воћством Мустафе Голубића све док нијесу убили Аписа који је био велики пријатељ његов. Мустафа је био јако способан, из Русије је доводио Козаке да се боре за Србију итд. Када су осудили и погубили Аписа Мустафа одлази у Русију и прикључује се Комитерни а ТИТО преузима Благоје Паровић и њом руководи до шпанског грађанског рата када је тамо убијен по налогу Јосипа сада већ увелимо Броза. Наиме, Ј. Броз је имао амбиције да постане главни комуниста Балкана јер је већ увелико био ушао у те воде и високо се котирао у Комитерни а дошао је у Србију самоиницијативно и лажно се преставио да га Комитерна шаље. Тада је почео и обрачун са домицилним кадровима а Благоје Паровић му је био највећи проблем јер је, као комуниста, управљао моћном ТИТО. Ј. Брозу нијесу дали могућност да преко везе у Паризу оде и учествује у шпанском грађанском рату, односно да нађе Благоја Паровића и ликвидира га, па је пронашао једног србина из Херцеговине који је отишао тамо, убио Благоја П., сликао га мртвог и донио ту слику Ј. Брозу. Тада он постаје шеф ТИТО, узима тај псеудоним и до смрти руководи том опасном терористичком организацијом која је убила море људи и изазвала несагледиве лоше последице нарочито на Балкану.
Мустафу Голубића је смакао у Београду на начин што је организовао младе скојевце да га прате пошто је Мустафа био послат из Комитерне у Београд да покрене комунисте у борбу против фашиста који су већ били окупирали Југославију. Мустафа је био велики господин, способан, одан Комитерни а велики патриота и родољуб српског народа и као такав је сметао монструму Брозу. Скојевци су сагледали живот, кретање и смјештај Мустафе Голубића и то казали шефу Брозу а он је све то пренио Гестапоу у Београду и још налагао на Мустафу ко зна шта све. Гестаповци су ухапсили Мустафу, мучили су га и пребијали приликом ислеђивања и убили на данашњем Студенском тргу у Београду. На стријељању није могао да стоји па су га на столици убили. Приликом ослобађања Београда руска војска је извадила Мустафине кости и однијела за Москву ђе и данас почивају а он је проглашен херојем СССР-а.
Ако се пажљивије осврнемо на збивања послије Брозове биолошке смети до данашњих дана може се недвосмислено закључити да зла организсцијс ТИТО сво ово вријеме дјелује. Ко је шеф Бог поуздано за сада зна. Сиптоматично је ово што се прича да ће бити подигнут споменик том монструму баш у Подгорици.
Да то није шта друго у питању?
Требамо се озбиљно позабавити тим питањем, позадином свега тога, да нас данас – сјутра због тог неби снашла кака невоља. Једнога дана, ако се тај кип посади, Свијет нас може прогласити за лоше и срамне да нас изолује за сва времена и забрани приступ ђе се састају преставници нормалних народа.
Штоће нам тај имиџ.
ZEMLJA MU KOSTI I…., K… JEDNO! NADAM SE DA GORINU PAK..
Genetika – znam da bi volio da sam napisao Betoven ili Mitar Mirić ,ali ne ide . To je samo tvoje vidjenje.
Crnogorski Betoven
Genetika – znam da bi volio da sam napisao Betoven ili Mitar Mirić ,ali ne ide . To je samo tvoje vidjenje.
Odgovr
Mozda ,a reci je li te naprvio Bersaljer ili ko drugi,jer iz tvoga pisanja se to da naslutiti
A genetika je domaća riječ???<To je domaći pseudonim kao stara srpska riječ.
Za vrijeme okupacije 1916-18 Cetinje je brojalo 4500 stnovnika ,ostalo je zapisano da je preko 2000 bilo spijuna,tako pisu istoriski dokumenti okupatora Austrije.Iza rata se donekle stanje promijenilo ,da bi nazalost dolasko Italije i Musolinijeve soladateske preslo svaku mjeru.Pominje se suma od 600 vanbarcene djece u to vrijeme.Iza rata to „junacko“ Cetinje je imalo 49 nosilaca ordena Narodnih heroja.Nesto negdje ne stima u tom ciklusu,od tolikih spijuna i muladi do heroja i oslobodilaca!
Da li su neki likovi ovdje sa stranim pseudonimima od tih osoaba porijeklom nebih sudio,mada izgledi da jesu.Zamislite Crnogrce sa imenom Dioklecijan ili Betoven… i, i.. iiiiiiiii ?
Ipak sam radostan da oni poricu da nijesu sto i njihovi preci,s parvom koliko vidimo i prosudjujemo!Genetika je cudo ,nema sporenja vidi se to dobro bas kod nas i nasih komentatora!
Po ovom svešteniku znači kada četnici ubijaju to nije bratoubilaštvo ni bogoubilaštvo. To je ubilaštvo u ime boga.
„Братоубилаштво се увијек рађа из богоубилаштва.“
Žašto onda slavite Podgoričku skupštinu i ubistvo vise hiljada Crnogoraca u Božićnjem ustanku?
A ne nego ćemo tebi što ne smiješ Cetinjem prošetati ka ostali Mitropoliti , živio drug Tito !
Tito je davno umro,. Šta ti bi odjednom, budalo! Ko te nahuška?
Џаба причате преосвећени Митрополите.Овај несрећни народ научијо је да слуша и служи сваку власт до сада.Спаса нам нема.
Ali zato treba veličati ženoubice. Jednog ste nagradili svetačkim oreolom.
Kad se već priča o žrtvama u Podgorici tokom II sv.rata treba se prisjetiti kako su četnici u našem gradu mučili i ubijali žene za koje su znali da su im muževi u partizanima. To nije bratoubilaštvo, to je ženomorstvo a to je sveti čin. Uzaludni su pozovi premijera da se Mitropolit vrati svojoj sabornoj misiji. On i dalje, kako to kažu amerikanci, 24/7 podmeće, zavađa i još nešto što nije dozvoljeno izgovoriti ni poslovnikom parlamenta.
Mitroplit je jasno rekao šta je dobro, a šta loše, a ti dežurni mlatadžijo po zadatku braniš mrtvi režim. Obični ljudi nikad nisu dobro informisani, podliježu propagandi i dijele se, mrze i ubijaju međusobno. Naravno da su vođe najodgovornije za sprovođenje raznih ideologija i zamisli. Zato treba poštovati sve nevine žrtve i osuditi sve zločince. Svakome prema svojim djelima. Jasno je više svakoj budali da su zločini i zločinci bili na svim stranama. Mi se moramo osvješćivati, ako mislimo da opstanemo, kao humana bića. Naši uzori moraju biti najbolji karakteri, a ne da se kliče lopovima, kriminalcima, zavađačima. Najveći civilizacijski napredak smo ostvarili prihvatanjem Hrišćanstva, koje je donijelo preporod u odnosima ljudi. Naravno da su ga nedobronamjerni zloupotrebljavali. Komunizam je privukao destine miliona ljudi, jer su njegove najbolje postavke bile zasnovane na Hrišćanstvu.
To u CG svi znaju, ali treba ponoviti za one iz Srbije i inostranstva koji ne znaju. Znate ko je Miša Janketić, možda znate da je odrastao kao siroče ali rijetki znaju da je njegovu majku ubio pop Šiljak, poznatiji kao Maca. Bio je patološki ubica koje je naročito volio da ubija žene i to velikim čekićem po kome je dobio i nadimak. Naravno da su ga partizani strijeljali čim su ga našli a vaš Mitropolit ga je proglasio svecem jer je, tobože, ubijen zbog svoje vjere a ne zbog desetina ubistava koje je počinio. Ima li kraja vašim neljudskostima? I vi takvi nekome da držite lekcije o vjeri, hrišćanstvu, ustaškim i komunističkim zločinima i sl. Imate priliku, pokrenite inicijativu da se Maca dekanonizuje pa ćemo vam početi vjerovati da ste se vratili ljudskim vrijednostima.
Opet mlatiš i ssamo mlatiš i pokušavaš da održiš podjele . Ali vremena se mijenjaju. Brže se ljudi otrežnjuju i sve teže će im biti prodati m.da za bubrege, a pogoto kad dolaze od takvih , kao što si ti.
Sveti Oce i Vladiko, a kome Vi to pricate? Malo je u Crnoj Gori onih cistokrvnih Srba i patriota!!! Ova kopilad komunisticka su
se namnozila i naslijedila svoje oceve u svemu pa i u mrznji prema svemu sto je ljudsko i Srbsko!!! Jos za vrijeme proteklih ratova Pravi Srbi su ubijani od strane svakakvih bandita i olosa a posebno od komunista( trag im se utro) i mali ih je broj ostao da svjedoci Srbsku vjeru pravoslavnu!!! Ovi novopeceni komunisti su djeca iz mjesovitih brakova i kao takvi u sebi Nemaju Boga ni ljubavi za brata svoga!! Kao primjer su i ove ljige „komnen“i „blentoven“ a koliko jos takvih ima samo VELIKI BOG ZNA???
SPASI BOZE SRBSKI NAROD!!!
Bože sakloni i daj joj pameti. Daj Bože, daj.
Кад већ помену женоубице, њих 22 су биле дружбенице Ђиласу енд комп. Што оно би са њима, стријељане као троцкисти?
Pa nije se vlast promijenila od tada.Samo dolaze nove junoše skojevci,da slušaju i klimaju glavom,kao što je Vuković tupavi.
Uzvisene i plemenite ideje u djavoljim rukama dobra ne donose.
Pozitivna energija i dobre namjere nemoraju uvijek imati dobre rezultate.
Zavisi ko ih sprovodi.
Mnogo zavisi u cije ruke vodjstvo dospijeva.
Istorija je uciteljica zivota.
MM/Mudri Mitropolit.
Neka mitropolit ovo kaže Bečiću i njegovim titoistima koji su podržali podizanje ovoga spomenika, pa onda u rikverc.
https://www.in4s.net/demokrate-i-sdp-za-podizanje-spomenika-brozu-u-podgorici/?lang=lat
Magare Matoro…