Mirović: Bila je greška što Rezolucije 1244 UN nema u Briselskom sporazumu

Mislim da je ogromna greška bila što Rezolucije 1244 UN nema u Briselskom sporazumu jer sada imate dilemu da li je ZSO deo sistema tog samoproglašenog Kosova ili je deo srpskog sistema. To je nešto što je bilo očekivano, izjavio je za „Sputnjik“ profesor Međunarodnog prava na Univerzitetu u Kosovskoj Mitrovici, Dejan Mirović.

On smatra da ponašanje Prištine* političkom predstavom.

„To se radi da se ne bi otvoreno reklo — ne, mi nećemo ništa da ispunimo, mi tražimo od vas da Kosovo uđe u UN“, kazao je Mirović.

On je ocijenio da za Republiku Srbiju i Srbe na Kosovu i Metohiji postoji rješenje koje se više ne primjenjuje:

„Radi se o konstituisanju četiri opštine na severu KiM i ostalih opština južno od Ibra po sistemu po kom su funkcionisale do 2013. godine i Briselskog sporazuma. Dakle, lokalni izbori i ostali izbori i prinadležnosti po zakonu Republike Srbije.

Šteta je napravljena i sada treba hladne glave razmišljati i ne treba napraviti nijedan korak koji bi išao naruku Prištini*.

Mirović smatra da treba razmisliti o uključivanju još neke strane u rješavanje problema.

„Konkretno mislim na Rusku Federaciju i Kinu“, kazao je on za „Sputnjik“.

On ukazuje na medijska saznanja da bi ,e, trebalo da bude taj „međunarodni stručnjak“ koji bi, po viđenju Prištine*, bio član jednog od tri mehanizma koja će raditi na formiranju ZSO.

„Ako može Mark Veler,  koji je svojevremeno bio ključni savetnik Prištine* na pregovorima u Rambujeu i tokom Ahtisarijeve misije, mogu da se uključe i drugi.

Čini mi se da je Aleksandar Avdejev, a posle u pregovorima oko Ahtisarijevog plana učestvovao je i Aleksandar Bocan Harčenko. Mogu i oni da se uključe, što da ne“, istakao je Mirović i napomenuo:

„U slučaju da u ceo posao budu uključeni posrednici poput Velera, bojim se da je to kao u sportu, kada na terenu imate vezane ruke, a druga ekipa igrača više.“

Zašto bismo mi ispunjavali svoj deo sporazuma, ako to druga strana ne čini

Na pitanje šta srpska strana u ovom slučaju može da preduzme, on ukazuje na činjenicu da Priština* pet godina od potpisivanja Briselskog sporazuma nije ispunila nijednu obavezu, za razliku od Beograda.

„Zašto biste vi ispunjavali svoj deo sporazuma, ako to druga strana ne čini“, upitao je on.

„Prvo bi Ustavni sud Republike Srbije trebalo da se oglasi. Ako može ustavni sud tzv. Kosova da se izjasni o ZSO, onda mislim da treba da se izjasni i naš Ustavni sud i da oceni da neke odredbe Briselskog sporazuma nisu u skladu sa Ustavom Republike Srbije i da preporuči vlastima u Beogradu da dalje ne primenjuje nešto što je protivustavno. Mislim da bi to bio prvi korak na osnovu čega bi vlast mogla da dela dalje“, smatra Mirović.

Kako je objasnio, u međunarodnom pravu postoji pravilo da, ako se radi o dvostranom, trostranom ugovoru, kada jedna strana ne ispunjava ugovor, dolazi do promjene okolnosti i do zamrzavanja ispunjavanja ugovora.

„Treba nešto preduzeti, jer od samih izjava za medije i izražavanja ljutnje nema nikakve koristi“, kazao je Mirović.

Priština* – separatističke vlasti na KiM