• Насловна
• Руски поглед
• Топ 0

Миронов за ИН4С: Новом председнику Јакову Милатовићу желим да не демонизује Русију, већ да гради независну политику

1 min read

2 године ‎ ИН4С

Сергеј Миронов

„Још увијек су ми свеже у сећању провокативне оптужбе бившег руководства на рачун Москве уочи парламентарних избора, да се меша у изборни процес, категорички представљајући Русију као непријатеља Црне Горе. Убризгавање русофобичних осећања у друштво догодило се и 2016. године, када је Русија оптужена за покушај државног удара. Новом председнику земље желим да не демонизује Русију, већ да гради независну политику, засновану пре свега на безбедности и благостању њених грађана“, казао је у интервјуу за ИН4С, Сергеј Миронов лидер Праведне Русије, треће странке по снази у Руској Думи.

Са Мироновим смо разговарали о односима Црне Горе и Русије, као и о ситуацији на Косову и Метохији. Неизбјежно је било и да поменемо специјалну војну операцију у Украјини.

Након три деценије на власти као председник или премијер, Мило Ђукановић је изгубио на председничким изборима 2. априла. Пре тога је изгубио на парламентарним изборима 2020. године, како коментаришете то?

Председнички и парламентарни избори су суверено право грађана било које земље, стога не сматрам коректним коментарисати пораз Ђукановића на изборима, јер још увијек су ми свеже у сећању провокативне оптужбе бившег руководства на рачун Москве уочи парламентарних избора да се меша у изборни процес, категорички представљајући Русију као непријатеља Црне Горе. Убризгавање русофобичних осећања у друштво догодило се и 2016. године, када је Русија оптужена за покушај државног удара. Новом председнику земље желим да не демонизује Русију, већ да гради независну политику, засновану пре свега на безбедности и благостању њених грађана.

Како видите будућност односа Црне Горе и Русије након одласка Ђукановића?

Нажалост, у односу на Русију Јаков Милатовић наставља политику свог претходника, намерно замрзавајући и потпуно уништавајући наше билатералне односе. Црногорске власти су током 2022. године протерале из земље готово све руске дипломате, укључујући и све конзуларне службенике. Због тога је рад конзуларног одељења морао бити обустављен, те Русија нема могућност да пружи квалификовану помоћ руским грађанима у земљи.
Подгорица се придружила свим антируским пакетима санкција ЕУ, очигледно надајући се да ће то помоћи бржем уласку у Европску унију. Сигуран сам да таква непромишљена политика неће довести земљу до жељених циљева. Не можете преварити друштво, грађани свакодневно на нивоу домаћинства осећају последице ових суманутих ограничења. Само је црногорском туризму у 2022. недостајало око 46 милиона евра, а све је то на савести челника Црне Горе.
Истовремено, сигуран сам да никакве деструктивне радње власти у земљи под утицајем спољних сила неће моћи да наруше традиционално пријатељске везе наших народа. Друштво у обе земље је заинтересовано за нормализацију односа и њихово враћање на ниво традиционалних партнерстава.

Мађарска и Србија планирају да у јуну потпишу споразум о изградњи нафтовода којим ће руска нафта из нафтовода „Дружба“ преко мађарске територије долазити до српских потрошача. Међутим, „Дружба“ тече и кроз Украјину, која тренутно и није тако пријатељска према Русији. Каква је будућност пројекта у таквим условима?

Руска страна веома поштује планове Београда и Будимпеште да изграде нафтовод и тиме повећају приступ земаља руским енергетским ресурсима. Веома је радосно што се, упркос колосалном притиску Европске уније, председник Вучић и премијер Орбан руководе пре свега интересима својих грађана. Ово је пример професионализма, истрајности, издржљивости и, ако хоћете, највишег патриотизма лидера Србије и Мађарске.
Наравно, овај пројекат има будућност, иако би било наивно не очекивати потешкоће у његовој реализацији у условима правог рата који је покренут против Русије. Наравно, Брисел ће се потрудити да то блокира. Осигурање сигурности цевовода такође ће постати веома тежак задатак. Ако су Северни токови на дну Балтичког мора постали предмет саботаже, онда би наши непријатељи могли да покушају да ураде нешто слично са Дружбом. Задатак заштите гасовода ће бити најважнији.

Ситуација на северу Косова и Метохије се стално погоршава. Приштина организује локалне изборе без учешћа српског становништва, гради специјалне полицијске базе без њихове сагласности, ограничава кретање аутомобила са српским таблицама, а ЕУ све време ћути. Да ли је то симбол западне демократије у 21. веку?

Ситуација на Косову и Метохији је, наравно, добар пример себичне, двоструке, тзв. западне демократије, изграђене на заташкавању правих узрока кризе.
Одговорност за садашњу ескалацију тензија на Балкану очигледно сносе САД и ЕУ, које су дуго времена намерно игнорисале интересе српског становништва које живи на северу Косова, беспоговорно угођавајући Приштини, чији провокативни поступци доводе до ситуације у региону до опасне линије. Видимо да посреднички напори Европске уније не само да нису довели до решења сукоба, већ су и приметно погоршали ситуацију. Притисак на Србе се само повећава.
Ситуација на Косову и Метохији личи на ситуацију руског говорног становништва у Донбасу. Тада су били споразуми из Минска, које Кијев није намеравао да испуни, а Европска унија је искористила да наоружа Украјину. На Балкану њихову судбину понављају бриселски споразуми из 2013. о стварању заједнице српских општина, које Приштина, како се испоставило, није намеравала да спроведе.
Сада Вашингтон и Брисел сликовито осуђују поступке косовских власти на ескалацији сукоба, док председнику Вучићу нуде сопствени план решавања, који ће, уколико буде спроведен, водити Београд путем признавања „државности“ Косова. Остаје да се надамо да тренутна спирала напетости неће довести до рата на Балкану, до људских жртава и страдања.

Председник Србије Вучић је недавно рекао да Аљбин Курти покушава да га представи као малог Путина, а себе као малог Зеленског. Да ли се слажете са тим и да ли мислите да су Куртијеве провокације део ширег притиска на Србију да уведе санкције како би окренула леђа Русији?

Желео бих пре свега да истакнем да Србија у овом тренутку не подржава антируске санкције ЕУ, упркос огромном притиску на Београд из Вашингтона и Брисела. И тај притисак ће само расти, јер је Западу, да би ојачао антируску коалицију, хитно потребна Србија да се придружи санкцијама.
Председник Вучић је до сада тешком муком успевао да обузда жељу САД и Европске уније да забију клин између братских народа Србије и Русије, показујући завидну издржљивост и вољу.
Запад доживљава Србију као проруску спону у Европи и покушава да употреби било које средство да примора Београд да се придружи санкцијама. Косово је једна од полуга притиска. Србија је кандидат за чланство у ЕУ и привреда земље је уско повезана са Европском унијом. Брисел непрестано уцењује Београд: без признања независности Косова и увођења антируских санкција неће бити пријема земље у ЕУ. Отуда и провокације такозваног премијера Куртија у циљу притиска на Београд.

Србија је 16. децембра званично затражила од КФОР-а да распореди до 1.000 српских војника и полицајаца на Косову и Метохији у складу са Резолуцијом УН 1244 и Кумановским војно-техничким споразумом. Кфор је сачекао 6. јануар, Бадње вече, да негативно одговори на захтев Србије.
Да ли је КФОР имао право на то и има ли симболике у датуму одговора?

Међународно присуство је предвиђено Резолуцијом СБ УН 1244, која остаје основа трајног и правичног решења на Косову, односно, у складу са мандатом УН-а, Кфор је позван да обезбеди безбедност Срба, међутим, у пракси видимо супротну слику.
У актуелном заоштравању на северу региона, контингент НАТО-а на Косову и Метохији отворено је стао на страну Приштине, помажући полицији косовских Албанаца у обрачуну са Србима, постајући фактор ескалације.
У истом контексту сматрамо и одбијање захева од стране руководства КFОР-а Београду за слање српских снага безбедности на Косово и Метохију у настојању да заштите сународнике. НАТО команда није имала то право. Потпуно сте у праву: Резолуција СБ УН 1244 предвиђа могућност повратка српских војника на Косово ради обављања одређених задатака, али, по свему судећи, руководство Кфора тога није свесно. НАТО-у тамо нису потребни Срби, док истовремено они намеравају да повећају број свог контингента како би ојачали своје присуство.
То што је одбијање дошло управо 6. јануара, уочи Божића, свакако није случајност. Тог дана су Албанци напали неколико косовских Срба, а деца су била рањена.

Тренутно су сви на Балкану заинтересовани за географију око Артемовска. Шта мислите, да ли ће нас ускоро занимати географија Одесе и Харкова?

Питања планирања специјалне војне операције су свакако у надлежности Министарства одбране и Генералштаба Оружаних снага РФ, али што се мене тиче, могу да кажем само једно. Протеклих дана и недеља Оружане снаге Украјине непрекидно гранатирају територије конститутивних ентитета Руске Федерације које се налазе у непосредној близини линије додира. Ради безбедности наших грађана и спречавања страдавања међу цивилним становништвом, неопходно је да ову линију померимо што даље.

Придружите нам се на Вајберу и Телеграму: