Мирашев секретар напустио „ЦПЦ“

По основу неподношљивих околности у Црногорској православној цркви, како у духовном, тако и у организационом смислу, принуђен сам да Вам дам до знања моје иступање из клира Црногорске православне цркве на дан 27. јануар 2016. године, навео је Вујовић у допису насловљеном на Мираша Дедеића. Све оно што није од Бога створено, расипа се и разара за живота оних који су то стварали мимо Бога и насупрот Богу и свим црквеним правилима и православним канонима, оцијенио је Велибор Џомић.

Се­кре­тар Си­но­да тзв. Цр­но­гор­ске пра­во­слав­не цр­кве Сре­тен Ву­јо­вић напустио­ је ту ор­га­ни­за­ци­ју због, ка­ко је обра­зло­жио, „не­под­но­шљи­вих окол­но­сти у ЦПЦ у ду­хов­ном и ор­га­ни­за­ци­о­ном сми­слу“. То је на­вео у до­пи­су ко­ји је 25. ја­ну­а­ра упу­тио чел­ни­ку тзв. ЦПЦ Ми­ра­шу Де­де­и­ћу.

У до­ку­мен­ту, у ко­ји је „Дан“ имао увид, на­во­ди се да је ње­го­ва од­ли­ка ко­нач­на и нео­по­зи­ва док се окло­но­сти у тзв. ЦПЦ не про­ми­је­не.

„Ва­ше бла­жен­ство, го­спо­ди­не Ми­ха­и­ло, по осно­ву не­под­но­шљи­вих окол­но­сти у Цр­но­гор­ској пра­во­слав­ној цр­кви, ка­ко у ду­хов­ном, та­ко и у ор­га­ни­за­ци­о­ном сми­слу, при­ну­ђен сам да Вам дам до зна­ња мо­је исту­па­ње из кли­ра Цр­но­гор­ске пра­во­слав­не цр­кве на дан 27. ја­ну­ар 2016. го­ди­не. Мо­ја од­лу­ка је ко­нач­на и нео­по­зи­ва док се окол­но­сти по осно­ву ко­јих на­пу­штам клир Цр­но­гор­ске пра­во­слав­не цр­кве не бу­ду про­ми­је­ни­ле. У Хри­сто­вој љу­ба­ви, ђа­кон Сре­тен Ву­јо­вић„, на­во­ди се у до­пи­су Ми­ра­шу Де­де­и­ћу.

Ву­јо­вић ју­че ни­је же­лио да ко­мен­та­ри­ше на­пу­шта­ње тзв. ЦПЦ.
„Ја не бих же­лио да раз­го­ва­рам на ту те­му„, ка­зао је Ву­јо­вић за „Дан“.

Сре­тен Ву­јо­вић је при­је ви­ше од дви­је де­це­ни­је од стра­не Ми­ни­стар­ства уну­тра­шњих по­сло­ва Цр­не Го­ре био озна­чен као про­из­во­ђач и тр­го­вац дро­га­ма. Ту ин­фор­ма­ци­ју МУП је са­оп­штио 28. сеп­тем­бра 1994. го­ди­не.

Про­то­је­реј-ста­вро­фор и струч­њак за ка­нон­ско пра­во др Ве­ли­бор Џо­мић ука­зао је да Ву­јо­вић ни­је ни­ка­кав ђа­кон у Пра­во­слав­ној цр­кви, и то, ка­ко је ре­као, не са­мо у Цр­ној Го­ри, не­го и на под­руч­ју екс-Ју­го­сла­ви­је и Бал­ка­на. Он је на­вео да Ву­јо­вић ни­је ђа­кон ни за јед­ну пра­во­слав­ну цр­кву у ва­се­ље­ни, а да је ствар­но то за шта се пред­ста­вља, не би мо­гао та­ко ла­ко да на­пу­сти цр­кве­ни клир.

„Што се ти­че тог скан­да­ла ко­ји је по­тре­сао ор­га­ни­за­ци­ју на чи­јем се че­лу на­ла­зи Ми­раш Де­де­ић, мо­гу да ка­жем да све оно што ни­је од Бо­га ство­ре­но, а еви­дент­но је да то ни­је ство­ре­но од Бо­га, ни­ти је мо­гло би­ти ство­ре­но од Бо­га, да се то ра­си­па и ра­за­ра за жи­во­та оних ко­ји су то ства­ра­ли ми­мо Бо­га и на­су­прот Бо­гу и свим цр­кве­ним пра­ви­ли­ма и пра­во­слав­ним ка­но­ни­ма. Ин­те­ре­сант­но је да ту ор­га­ни­за­ци­ју већ го­ди­на­ма по­тре­са­ју та­кви и слич­ни од­но­си. Што се ти­че ка­кон­ске стра­не тог чи­на, да је Ву­јо­вић ствар­но ђа­кон, као што ни­је, не би он мо­гао та­ко ла­ко да ка­же „ја идем и на­пу­штам клир те и те цр­кве“. При­пад­ност кли­ру је јед­на ве­о­ма озбиљ­на и ва­жна ду­хов­на ка­те­го­ри­ја, али то у овом слу­ча­ју ни­је ни­ка­кав клир, ни­ти је то цр­ква„, об­ја­снио је Џо­мић за „Дан“.

Он је на­вео да је си­ту­а­ци­ја око Ву­јо­ви­ћа и тзв. ЦПЦ ин­те­ре­сант­на са­мо са со­ци­о­ло­шког аспек­та „ка­ко се са­мо од се­бе уру­ша­ва оно што је ство­ре­но да ди­је­ли пра­во­слав­ни на­род у Цр­ној Го­ри“.

„Као што ви­ди­те, је­дан по је­дан од њих од­ла­зе. Не­ки се од њих мо­жда вра­те ка­да им да­ју ма­ло нов­ца или ка­да им обе­ћа­ју не­ке дру­ге при­ви­ле­ги­је. У сва­ком слу­ча­ју, та ор­га­ни­за­ци­ја не­ма ни­ка­кве бу­дућ­но­сти јер то за Пра­во­слав­ну цр­кву ни­је ни­ка­ква цр­ква, ни­ти њен дио. Мо­гу они се­бе, на осно­ву по­ли­тич­ких рје­ше­ња, да на­зи­ва­ју ка­ко год хо­ће, али то не­ма ни­ка­кве ве­зе са Пра­во­слав­ном цр­квом„, на­вео је он.

Џо­мић сма­тра да ће би­ти још ова­квих до­га­ђа­ја, те да ће­мо у да­ни­ма ко­ји сли­је­де би­ти свје­до­ци све­га то­га.

„Одав­но го­во­рим да би се то одав­но уга­си­ло да ни­је ми­ни­стра (Су­а­да) Ну­ма­но­ви­ћа ко­ји го­то­во сто­про­цент­но сред­стви­ма по­ре­ских об­ве­зни­ка фи­нан­си­ра ту дру­жи­ну ра­ди ства­ра­ња по­дје­ла ме­ђу пра­во­слав­ним вјер­ни­ци­ма ко­ји се у Цр­ној Го­ри на­ци­о­нал­но из­ја­шња­ва­ју као Цр­но­гор­ци, Ср­би, чак и као Ру­си. Али оно што је бит­но, пра­во­слав­не по­ве­зу­је јед­на иста вје­ра, без об­зи­ра на не­ке људ­ске и зе­маљ­ске раз­ли­ке. Ви­дје­ће­мо у ком прав­цу ће то да­ље да се од­ви­ја што се ти­че Ву­јо­ви­ћа. У сва­ком слу­ча­ју, то је јед­на тра­ги-ко­мич­на при­ча за јед­но­крат­ну упо­тре­бу у јед­ном по­ли­тич­ком мо­мен­ту у Цр­ној Го­ри. Па­да ми у очи да је Ву­јо­вић пи­смо о на­пу­шта­њу Ми­ра­ше­ве ор­га­ни­за­ци­је на­пи­сао 27. ја­ну­а­ра, на пра­зник Све­тог Са­ве, пр­вог срп­ског ар­хи­е­пи­ско­па„, ука­зао је Џо­мић.

Ор­га­ни­за­ци­ју ко­јом ру­ко­во­ди Ми­раш Де­де­ић ра­ни­је је на­пу­стио и Жи­во­рад Па­вло­вић, зва­ни Жи­ка Сме­де­ре­вац, ко­ји је ус­твр­дио да га је дје­ло­ва­ње у окви­ру тзв. Цр­но­гор­ске пра­во­слав­не цр­кве и сво­је­вр­сни мо­бинг до­ве­ло до те­шког угро­жа­ва­ња здрав­стве­ног ста­ња, ина­че је 1999. го­ди­не при­сту­пио рас­по­пу Де­де­и­ћу.

Па­вло­вић је био све­ште­ник Епар­хи­је бра­ни­чев­ске Срп­ске пра­во­слав­не цр­кве ко­ји је, на­кон учи­ње­ног ка­нон­ског пре­сту­па, ли­шен све­ште­нич­ког чи­на и ис­кљу­чен из цр­кве­не за­јед­ни­це од­лу­ком Ве­ли­ког цр­кве­ног су­да Срп­ске пра­во­слав­не цр­кве. Па­вло­вић је по­том при­сту­пио Ми­ра­ше­вој ор­га­ни­за­ци­ји.

На­пу­шта­ли тзв. ЦПЦ због мо­бин­га

Жи­ку Сме­де­рев­ца је Ми­раш Де­де­ић про­гла­сио за „па­ро­ха под­го­рич­ког ЦПЦ”.

„Ра­зни жи­вот­ни до­га­ђа­ји за ових не­пу­них 15 го­ди­на, рад и слу­же­ње под му­зич­ким три­је­мом, об­струк­ци­је ра­зног ти­па над слу­жбом, жи­во­том и мо­јом лич­но­шћу, не­тр­пе­љи­вост у ко­лек­ти­ву, не­ри­је­ше­на ма­те­ри­јал­на си­ту­а­ци­ја, не­у­пла­ће­но пен­зиј­ско-ин­ва­лид­ско оси­гу­ра­ње, од­но­сно стал­не стре­сне си­ту­а­ци­је ве­за­не за го­ре на­ве­де­но има­ле су као по­сле­ди­цу бит­но на­ру­ша­ва­ње мог здрав­стве­ног ста­ња. Због то­га, од­но­сно због та­кве мо­је здрав­стве­не си­ту­а­ци­је и на­ла­за ље­кар­ске ко­ми­си­је ко­ја ми је на­ло­жи­ла ин­тен­зив­но ли­је­че­ње, ми­ро­ва­ње и од­мор, мир и ста­ло­же­ност жи­во­та због пред­сто­је­ће ље­кар­ске ин­тер­вен­ци­је на ср­цу, осје­ћам да ви­ше ни­сам спо­со­бан за па­ро­хиј­ску слу­жбу„, ка­зао је Па­вло­вић у свом пи­сму.

Тзв. „под­го­рич­ку па­ро­хи­ју” Ми­ра­ше­ве ор­га­ни­за­ци­је 27. ав­гу­ста 2012. го­ди­не на­пу­стио је и Го­ран Ко­љен­шић, пред­сјед­ник тзв. од­бо­ра под­го­рич­ког тзв. ЦПЦ.

Придружите нам се на Вајберу и Телеграму: