ИН4С

ИН4С портал

Мираш не би у Милову ”цркву”: Нисмо заинтересовани за цркву која би се звала ”православна”

1 min read
"Својеврсну платформу" за решавање црквеног питања, иницијативу предсједника Црне Горе Мила Ђукановића да се у једну православну уједине Српска и Црногорска црква, поглавар НВО ЦПЦ Мираш Дедеић сматра немогућим и неприхватљивим рјешењем и у изјави за Побједу поручује да “пред олтарима такве цркве Црногорци неће клечат”
Nasilje, države, Miraš

Мило Ђукановић и распоп Мираш Дедеић

„Својеврсну платформу“ за решавање црквеног питања, иницијативу предсједника Црне Горе Мила Ђукановића да се у једну „православну цкрву“ уједине Српска и Црногорска црква, поглавар НВО ЦПЦ Мираш Дедеић сматра немогућим и неприхватљивим рјешењем и у изјави за Побједу поручује да “пред олтарима такве цркве Црногорци неће клечат”.

“Свака православна црква депозит је традиције и културе народа који јој је повјерен на развијање хришћанских врлина. Свака је лојална својој држави и народу, Српска српскоме, Руска рускоме и тако редом. Зато православна црква која није национално обиљежена и чије биће није и национално не постоји у православној васељени. Да има основа за њу, већ би таква била оживљена и прожета Духом Светијем”, казао је Мираш.

Предсједник Мило Ђукановић недавно је понудио „својеврсну платформу“ за рјешавање црквеног питања у нашој земљи сматра да би „формирање православне цркве Црне Горе без националног предзнака ставило тачку на подијељеност православних вјерника“.

Он је у интервјуу у “Живој истини” истакао да би та црква требало да буде отворена “за све вјерујуће људе православне вјероисповијести и која ће свима који су до сада службовали у овој или оној цркви отворити могућност да своје услуге, искуство и знање ставе у функцију да се та црква развије и постане важан ослонац даље друштвене кохезије у Црној Гори”, позвавши Митрополију црногорско-приморску и остале епархије СПЦ у нашој земљи да буду дио “рјешења, а не да остану традиционално дио проблема”.

Из Српске православне цркве, једине канонске цркве у Црној Гори, односно митрополит црногорско-приморски Амфилохије поручио је два дана касније како у Црној Гори постоји тенденција људи “који не знају ни шта је црква, нити вјерују у Бога, нити су крштени да стварају своје “цркве””.

НВО ЦПЦ до сада се није оглашавала поводом Ђукановићеве иницијативе, а Мираш у изјави за Побједу категоричан је да не гледају благонаклоно на такво рјешење деценијског спора двије вјерске заједнице.

Српска црква већ се громогласно противи и самоме помену таквога рјешења, а Црногорска га сматра немогућим и неприхватљивим. Могуће да је некоме циљ да направи трећу, такозвану православну цркву. У свакоме случају, пред олтарима такве цркве Црногорци неће клечат, нити се тако рјешава подијељеност унутар националнога бића православних Црногораца. Ево сто година та подијељеност није превазиђена. Ниједне власти до сада се нијесу трудиле да оснаже црногорски идентитет и да државу ослоне на Црногорце. Слом Црне Горе 1989. године је доказ томе, а ни данас нијесу боље прилике”, упозорава владика.

 

Подјелите текст путем:



Придружите нам се на Вајберу и Телеграму:

     

Слични текстови

8 thoughts on “Мираш не би у Милову ”цркву”: Нисмо заинтересовани за цркву која би се звала ”православна”

  1. Mi hoćemo našu.
    Oni hoće našu.
    Milo hoće našu.
    Mora da je nečemu ta naša srpska crkva, kada je svi hoće!
    … A niko, evo ni ovo raspopa neće neku svoju koje nema.
    Svi hoće našu, njihovu koje nikad bilo nije, niti će!?

  2. A od čega bi se finasirala ta Milova crkva i ko bi davao sveštenicima plate te kolike bi one bile?
    Pitam za drugara koji nema posao a veruje u Boga pa bi mu možda dobro došla ovakva poslovna prilika…
    P.S.
    Da li bi u Milovoj crkvi bilo i monaštva i da li bi oni imali veće plate od običnih sveštenika i đakona?

  3. А зар су дукљаши икад клечали пред црквеним олтаром? Све голи титић до титића, све голи атеста до антитеисте. Једина православна Црква у Црној Гори ће бити, јесте и била је Српска Православна Црква а једина „црква“ за дукљанце је Кућа цвећа у Београду и Павелићев мезар у Мадриду.

Оставите одговор

Ваша адреса е-поште неће бити објављена. Неопходна поља су означена *