Mira Marković: Raspad Jugoslavije nije na duši Osme sjednice, već – kreatora Haškog tribunala

Ovo je poslednja knjiga koju je napisala Mira Marković i kojom se završava njeno petoknjižje – mozaik kratkih socioloških eseja koji oslikavaju svet i Srbiju na velikom istorijskom i civilizacijskom raskršću.

Mira Marković je najvažniji saborac i životni saputnik Slobodana Miloševića.

Slobodan Milošević je centralna politička ličnost svetske istorije našeg vremena, koja spaja najvažnija dostignuća socijalističkih revolucija 20. veka sa demokratskim socijalizovanim i humanizovanim suverenitetom naroda i ličnosti 21. veka.

On je istovremeno i jedna od najznačajnijih političkih ličnosti ukupne srpske istorije – čovek koji je obnovio srpsku državnost u njenim najsvetlijim tradicijama i održao u životu srpsku naciju u vreme kada je bila žrtva podivljalog zapadnog unipolarizma na vrhuncu njegove moći.

Mira Marković je dete jugoslovenske komunističke revolucije, odgajeno u srpskoj pravoslavnoj porodici. Postala je sociolog, naučnik, profesor univerziteta i pisac svetskog glasa. Uz Slobodana, bila je i aktivni učesnik srpske politike poslednjih decenija 20. veka.

Ne napadaju Srbiju zbog Miloševića, nego napadaju Miloševića zbog Srbije

A Srbija se branila od svih svojih istorijskih neprijatelja ujedinjenih u NATO pakt. Od posledica tog rata, uključujući u propagandnoj sferi, dugo se nećemo oporaviti. Ta propaganda je imala cilj da Slobodana sruši i u očima i srcima Srba, pa su zato satanizovani i marginalizovani svi njegovi najbliži saradnici. Što su bili bliže, tim više. A najbliža je bila Mira. I to otežava objektivnu recepciju njenog dela.

Ova knjiga je pisana u progonstvu, u poslednje dve godine njenog života, od aprila 2017. do marta 2019. godine. Sadrži 59 kratkih socioloških eseja, podeljenih u dve celine, naslovljene sa «Svet» (30) i «Naš deo sveta» (29). Oblikovanje knjige, započeto zajedno sa majkom, dovršila je kći Marija Milošević, koja je napisala i predgovor. Autor pogovora je sin Marko Milošević.

Mirino petoknjižje je omaž svim progresivnim i levičarski opredeljenim, ili bar duhovno radoznalim ljudima Srbije i sveta, a ova peta knjiga je i omaž Marka i Marije svojoj majci.

Kratki sociološki esej, možda Miri omiljena forma izražavanja, koje se držala do kraja života, čak i onda kada je svoje tekstove mogla da objavi samo na jednom skromnom sajtu sa nekoliko desetina čitalaca, važna je po tome što od autora zahteva da ispolji naučno znanje, književni talenat i novinarski aktivizam.

Sve je to Mira imala, a uz to i veliko i neuporedivo političko iskustvo – sasvim u skladu sa prirodom najboljih ljudi naše socijalističke revolucije, kojima su pripadali i Sloba i Mira, onih koji su živeli (i umrli) za opšte dobro.

Kratki eseji u ovoj knjizi nisu tematski, već samo duhovno povezani, i pokrivaju gotovo sve teme od trajnog, ali i aktuelnog značaja za svet i naš deo sveta koje je autor mogao da dokuči.

Trideset eseja u prvom delu knjige, naslovljenom sa SVET, obrađuju sledeće teme: veštačka inteligencija, američka neokolonijalna politika, pohlepa, lažni liberalizam kao genocid, uticaj čoveka na prirodu, kriminal u SAD nasuprot Evropi kao «vrtu civilizacije», odnos bezalternativnosti i slobode, kult privatne svojine, neoliberalizam kao imperijalni kapitalizam i klasna borba, HAARP, današnje obrazovanje kao generator fleksibilnosti i kooperativnosti, glavni junaci tabloida su pripadnici vladajuće manjine, 45 svetskih prestonica danas, zemlje u tranziciji suočene sa kapitalističkim apsolutizmom, sudbina moralnog duga generacija, odnos umetnosti prema društvenom sistemu, uzroci zamora biračkog tela širom sveta, poređenje evroatlantskih i evroazijskih integracija, zloupotreba informatičke epohe kroz estradizaciju politike i kulture, komercijalizacija sporta, malograđanski konformizam, profesionalizacija taštine, preživljavanje u politici, licemernost zapadnih principa, 20. vek kao prvi svetski vek, gašenje levice u Evropi pomoću «meke moći», sudbina latinoameričke levice, kritika militantnog feminizma, susret bajke i nauke, rast uloge religije u bivšim socijalističkim zemljama.

„Naš deo sveta“

Teme drugog dela knjige, Naš deo sveta su: sudbina malih zemalja, predizborna kampanja u Srbiji 2017. u poređenju sa kampanjama 90-ih, privatni univerziteti, Ana Brnabić i neoliberalni kadrovi, 30 godina od 8. sednice CK SKS, oklevetane 90-e i pravi uzroci naših muka, tranzicioni krpež, porast malignih oboljenja zbog NATO agresije, zloupotreba religije i nekritički odnos prema prošlosti, pomodnost zbližavanja sa Rusijom kada je postala moćna, predaja Kosova kao posledica 5. oktobra, EU ili Rusija kao lažna dilema, krivica marionetskih režima za Mladićevu doživotnu robiju i stradanja ostalih u Hagu, političari daju legitimitet žutoj štampi, konzervativizam i univerzalizam, bilans 12 godina marionetske vlasti DOS-a, odnos SNS i SRS, zbog Kritskog samita Zapad je krenuo u odlučujući napad na Srbiju, smisao političke opozicije, primitivni nacionalizam, istrošenost višestranačkog karijerizma, trajna podvojenost tranzicionih društava, odsustvo poverenja i odbojnost kao opozicioni stav, ideali kao motiv za bavljenje politikom, razmetljivost novih bogataša, mnoštvo motiva za rusofiliju u Srbiji, nizak nivo poverenja u vlast u zemljama u tranziciji, eksplozija banalnosti i vulgarnosti u javnom životu, Srbi na Kosovu i Metohiji kao glavni faktor rešenja.

Već ovaj inventar tema koje je Mira obradila u ovoj knjizi pokazuje da bi knjigu trebalo da pročita svako u Srbiji ko sebe smatra političkim bićem, a i svako ko stručno izučava našu savremenost ili prema njoj nije ravnodušan. Kažem svako i zato jer je knjiga pisana Mirinim jednostavnim, jasnim i lako razumljivim jezikom i stilom.

Svaki od eseja je relevantan (bez obzira da li se čitalac slaže ili ne sa svakim od Mirinih stavova, ali i eventualno neslaganje je uvek podsticajno, s obzirom na iskrenost i dobronamernost autora), i zaslužuje da se u prikazu knjige na njega osvrnemo, ali, iz razumljivih razloga, osvrnućemo se samo na neke, od po našoj oceni, najvažnijih i najzanimljivijih delova knjige.

Logično je da čitalac u poslednjoj Mirinoj knjizi traži i tekstove, za koje bi se, bar uslovno, moglo reći da su testamentarnog karaktera.

Tu, pre svega, treba ukazati na najobimnije, pa prema tome i najambicioznije tekstove, a to su: CIVILIZACIJSKA RAZGLEDNICA DVADESET PRVOG VEKA (str.79), u kome se daju kratki opisi bitnih današnjih karakteristika 45 najpoznatijih svetskih gradova, EVROATLANTSKA SUBORDINACIJA I EVROAZIJSKA KOORDINACIJA (str.121), u kome se porede EU i Evroazijski Savez, a zaključak je sadržan u nslovu, SVETSKI VEK (str.165), je najduži tekst u knjizi i jedan od poslednjih Mirinih tekstova (napisan u januaru ove godine) u kome se na 25 strana daje pregled istorije 20. veka u očekivanju da „stvarni globalizam ukine lažni“, OD DEGRADACIJE DO FAVORIZACIJE (Od feminizma do antifeminizma, str.205), koji daje istorijat feminizma i doslednu kritiku njegovih današnjih militantnih formi, POVODOM TRIDESET GODINA OD OSME SEDNICE (str.253), EVO ZAŠTO (str.261), tekst o oklevetanim 90-im, u kome se podseća da pravi uzroci naše drame nisu bili unutrašnji nego spoljašnji: (1) promena društvenog sistema, (2) raspad zemlje, (3) nacionalni sukobi i građanski rat, (4) milion izbeglica, (5) međunarodne sankcije, (6) separatističko-teroristička pobuna na KiM i (7) NATO agresija, EHO STARE MUZIKE (str.329), je tekst koji daje užasni inventar posledica 12 godina marionetske vlasti DOS-a i ukazuje na moralnu neodrživost i političku bezpesperspektivnost opozicije koja se na tu prošlost oslanja, i, VIŠEZNAČNA NAKLONOST (str.395), tekst koji svedoči koliko je rusofilija u Srbiji snažna i višedimenzionalna, kao nigde u svetu.

Mira Marković je poslednjih 16 godina svog života provela u progonstvu u Rusiji, poput svojih i Slobinih preteča i prvih požarevačkih komšija, ustaničkih vojvoda Petra Dobrnjca i Milenka Stojkovića. Jako je želela da se vrati u Srbiju, ali Srbija, pozitivne promene u kojoj je ona uočavala i opisivala, nažalost još nije bila dovoljno slobodna da to dopusti. Ako je za utehu, progonstvo u Rusiji, Srbinu lakše pada nego bilo gde drugde.

Izvor: Portal Fakti