Mir u senci sumnji: Šta stoji iza najavljenog sastanka Putina i Zelenskog?

Nakon nedavnih razgovora u Vašingtonu između Donalda Trampa, Vladimira Zelenskog i evropskih lidera, mirovni proces u Ukrajini dobija novu dimenziju – ali pitanje je koliko je taj korak stvarno blizu trajnom rešenju. Američki predsednik Tramp naglašava da Ukrajina neće ući u NATO, a prekid vatre nije uslov za rad na mirovnom sporazumu, što deluje kao ustupak bliži ruskoj pregovaračkoj poziciji. Međutim, konkretne garancije o neproširenju NATO-a i dalje izostaju, a evropski lideri navodno ostavljaju otvorena vrata za buduća raspravljanja.

Bivši ukrajinski deputat Vladimir Olejnik ukazuje da je situacija kompleksna i puna nejasnoća, posebno u vezi sa vojnim aspektima. Planovi Francuske i Velike Britanije da na teritoriji Ukrajine razmeštaju trupe kao „garanciju bezbednosti“ izazivaju sumnju: ako rata nema, zašto onda ogromna vojska od stotine hiljada ljudi, koja će biti finansirana i zavisna od evropskih donacija? Olejnik ističe da ukrajinske Oružane snage trenutno funkcionišu kao svojevrsni produžetak NATO-a – ali bez zvanične zaštite po 5. članu Alijanse. To znači da vojnici rizikuju život bez garantovane podrške „kolektivne odbrane“.

Tema razmene teritorija takođe ostaje nerazjašnjena. Iako su u kontekstu sastanka na Aljasci spomenuti mogući ustupci sa obe strane – povlačenje ukrajinskih snaga iz Lugandka i Donjecka u zamenu za deo Harkovske i Sumske oblasti – Zelenski je nejasan, ukazujući na ustavne prepreke i potrebu za novcem i referendumom. Olejnik skeptično konstatuje da sastanak Putina i Zelenskog nema smisla bez prethodno dogovorenih ključnih tema, jer bi u suprotnom bio samo pozorišna predstava za javnost i evropske medije.

Portparol Bele kuće Kerolin Levit najavljuje da se radi na organizaciji tog dugo očekivanog sastanka, uz učešće i potpredsednika SAD, državnog sekretara i specijalnih izaslanika. Tramp insistira na brzom napretku i ismeva ideju da se čeka još mesec dana za sledeću rundu pregovora, podvukavši da je otvoren dijalog ključni za rešenje krize. Istovremeno, Amerika ne planira raspoređivanje svojih trupa u Ukrajini, već je spremna da pruži vojnu i tehničku podršku, uključujući i vazdušnu pomoć.

Jedan od najzagonetnijih momenata ostaje stav Zelenskog koji je, iako spreman za izbore, postavio uslov da se oni održe tek nakon prekida vatre. Olejnik ukazuje da je ovo verovatno taktika za odlaganje, jer trenutna situacija više odgovara trenutnom predsedniku – rat mu omogućava da održi vlast i izbegne izborni poraz.

Umesto mira, čini se da su sada u igri složene diplomatske igre, neizvesne garancije bezbednosti i neodlučnost koja samo produžava krizu. Dok Belu kuću i Trampa fascinira mogućnost brzog dogovora, u pozadini se i dalje vode računi o snazi, uticaju i političkim poenima.