За сузбијање другачијег мишљења у информационој сфери активирају се одложени механизми цензуре
фото: Алексей Майшев/Спутњик
Након најаве администрације САД да одржи тзв. самит за демократију, саопштењем за јавност обратило се Министарство спољних послова Русије.
Њихово саопштење преносимо у цјелости:
У вези са иницијативом администрације САД да од 9-10 децембра ове године одржи тзв. самит за демократију, сматрамо за неопходно да саопштимо сљедеће: Организатори и ентузијасти овог необичног подухвата претендују на лидерство у демонстрацији демократије и људских права у свјетским размјерама. Ипак, “службени лист” и репутација Сједињених Америчких Држава, Велике Британије, земаља чланица Европске Уније у дијелу заштите демократских права и слобода код себе, у својим државама, а такође и на међународној арени, благо говорећи, далеко су од идеалног. Чињенице говоре у прилог томе, да САД и њихови савезници не могу и немају основа да претендују на звање “светионика” демократије, јер и сами имају хроничне проблеме у области слободе говора, изборног система, корупције и права човјека. Уређивачком политиком највећих западних Средстава масовних информација de-facto управљају партијске и корпоративне елите.
За сузбијање другачијег мишљења у информационој сфери активирају се одложени механизми цензуре, самоцензуре и удаљавања нежељених блогова и публикација са дигиталних платформи. Ово је грубо кршење права слободног изражавања мишљења, које пропагира Запад. Социјалне мреже, које контролишу америчке компаније широко се искориштавају за дезинформацију, пропаганду и манипулацију јавним мишљењем. Масовно електронско праћење од стране специјалних служби и ИТ-компанија, које са њима сарађују, постало је свакодневна реалност живота грађана западних држава.
Прије отприлике годину дана у периоду изборне кампање у САД, читав свијет је видио како је почео да се распада застарјели електорни систем ове земље. Постојећи механизам евидентирања гласова испољио је мноштво слабих карика. Милиони Американаца сумњају да су предсједнички избори 2020.године били поштени и транспарентни. И то је схватљиво јер је њихово одржавање и резултате пратила таква сумњива пракса, као што је вјештачко “парцелисање” изборних округа, вишенедјељно гласање путем поште, недозвољавање посматрача, посебно међународних, на гласачким рејонима. Озбиљна питања изазивају дуготрајне репресије америчких власти против учесника протестне акције у Капитолу, 6. јануара ове године, које у администрацији САД и са њом повезана Средства масовних информација називају “унутрашњим терористима”. Десетине људи, који сумњају у резултате предсједничких избора, добили су затворске казне, несразмјерне са њиховом опозиционом активношћу.
Покушавајући да себи додијеле улогу “глобалног демократског лидера”, Сједињене Америчке Државе већ више година су лидер у свијету по броју затвореника у затворима (више од два милиона). Услови издржавања у многим казнено-поправним установама значе понижавање људског достојанства. Вашингтон наставља да ћути о случајевима примјене тортуре у специјалном затвору Гуантанамо. Специјалним службама САД припада ауторство праксе без преседана у савременом свијету – креирање тајних тамница на територијама савезних држава. Лобизам је фактички озакоњен облик корупције у Сједињеним Америчким Државама. Представнике органа законодавне власти фактички контролише крупни бизнис. Како унутар земље, тако и ван њених граница они у првом реду, по правилу штите интересе својих “спонзора” – приватних корпорација, а не народа и бирача. Одјекујућа демократизаторска реторика из Вашингтона на том фону, не само да је апсолутно удаљена од реалности, већ је и у високом степену лицемјерна.
Прије него се прихвате ”извоза демократије”, позивамо сјеверноамеричке партнере да претходно регулишу неријешене проблеме у својој кући, да покушају да превазиђу продубљујући раскол у друштву по питањима етике, вриједности, виђења сопствене прошлости и будућности. Овдје очигледно нема довољно скромних признања да је америчка демократија несавршена. Ни Велика Британија нема право да себе позиционира у квалитет прогресивне демократије. У земљи се комфорно осјећају организације, које заступају и пропагирају неонацистичку идеологију, запажа се пораст манифестације расизма, дискриминација етнокултурних мањина у многим сферама друштвеног живота. Искрсавају чињенице незаконитог прикупљања личних података својих грађана од стране британских специјалних служби, полицијско насиље постаје свакодневица, укључујући и понашање према мирним демонстрантима.
Ствари не стоје ништа боље ни на просторима Европске Уније. Брисел досљедно игнорише законска права и интересе руских грађана и становника који говоре руским језиком у Прибалтичким земљама, у Украјини и у Молдавији. Затвара очи пред измишљотинама “младоевропејаца” у сфери политичке историје, када се бивши сарадници нациста, који су извршили ратне злочине, проглашавају за националне хероје. Свакодневно правило за многе државе Европске Уније постаје административно гушење другачијег мишљења, агресивно распрострањивање ултралибералних вриједности и праксе, који урушавају хришћанске темеље европске цивилизације.
Сједињене Америчке Државе и узак круг њихових савезника, који претендују на идеолошку и моралну правилност, пољуљали су повјерење према себи агресивним активностима на свјетској арени, под маском “унапређивања демократије”. Интервенције силом и покушаји “смјене режима” – било их је више од десетак за посљедњих 30(тридесет) година, провоцирајуће активности у војно-политичкој сфери, често грубо крше међународно право, генеришу хаос и расуло. Најновија историја показује, да су војне авантуре за успостављање принудне “демократизације” довеле до ратова крвопролића да су завршене националним трагедијама за земље, које су постале жртве политике. То је бивша Југославија, Авганистан, Ирак, Либија, Сирија и низ других држава. За започињање ратова у оптицај су одашиљани различити изговори, као што су – борба против тероризма, ширење ОМУ(оружја за масовно уништавање), “заштита цивилног становништва”.
Свима је у памћењу како је 2003.године у Ираку, након војне интервенције “коалицији заинтересованих” предсједник Џорџ Буш-млађи, са палубе носача авиона “Абрахам Линколн” објавио “побједу демократије” у тој земљи. Шта се даље одиграло, добро је познато: прецизне статистике погинулих до сада нема, према неким процјенама живот је пријевремено изгубило стотине хиљада Ирачана. Не рачунајући колосалне губитке, мјерене у трилионима, потпуним неуспјехом је завршена америчка мисија у Авганистану. Тужни резултат “рата против тероризма”, који се отезао више од двадесет година, било је грозничаво повлачење Американаца и других учесника коалиције, коју су они предводили, из Кабула у августу ове године.. Све до сада Либија не може да се опорави послије оперције НАТО у циљу “заштите цивилног становништва”. Уза све посебности социјално-политичког уређења бивше Џамахирије, одржавана је стабилност и становништво је живјело у пристојним животним условима. Ова слабо прорачуната акција силе је, поред осталих погубних посљедица, довела до неконтролисаног ширења наоружања и терориста у читавом Сахаро-Сахељском региону.
Могуће је још навести примјера, који показују дволичност инспиратора “самита за демократију”. А да ли има потребе? Русија, коју наши западни колеге у посљедње вријеме окривљују скоро за све смртне гријехове, свој спољно-политички правац гради на другачији начин. Ми никоме не намећемо сопствени модел развоја. Уважавамо културно-религиозну оригиналност и посебности политичког система сваке државе, право да свака нација самостално одсређује свој пут. Немамо намјеру да ником намећемо сопствену визију живота. На међународној арени наша правила су Статут Организације Уједињених Нација.
Русија тежи да у глобалној политици има уравнотежену, стабилизујућу улогу. Залажемо се за суверену једнакост држава, немијешање у њихове унутрашње послове, непримјењивање силе или пријетње силом, те за мирно рјешавање спорова. Боримо се за међународне односе, који се заснивају на мирној коегзистенциј, сарадњи и солидарности, општој једнакој безбједности и праведној расподјели глобалних добара. Русија је свјетска држава која у основи посједује и евроазијске и европске коријене и чија трајекторија развоја није искључиво у корелацији са трансатлантским политичким, економским и културним шаблонима. Не слажемо се са агресивним увођењем такозване “нове етике”, која урушава моралне норме које су утврђене традиционалним религијама, које човјечанство поштује током вијекова.
Спроводећи избалансирану спољнополитичку политику, без конфронтација, тежимо стварању могућности за неометан развој свих учесника међународне заједнице. Не копирамо примјере земаља Запада и не уплићемо се у њихов унутрашњи ред: уколико људи који тамо живе, или дио њих, је сагласан да слиједи курс урушавања традиционалних духовно-моралних вриједности, то код нас изазива сажалијевање, али не више од тога. Залажемо се за дијалог у областима културе религије и цивилизације, као важан инструмент за формирање уједињујућег дневног реда, за проширивање простора повјерења у међусобним односима држава и друштава. Ради рјешавања суштинских савремених проблема позивамо све иностране партнере да се не баве “демократизаторством”, да не повлаче нове линије подјела, већ да се врате поштовању норми међународног права и да у пракси признају принцип суверене једнакости држава, који је утврђен у Статуту Организације Уједињених Нација. Он оличава у себи основу демократске изградње свијета, коју САД и њени савезници не прихватају. Сада, када се човјечанство бори против пандемије КОВИД-19 и против посљедица изазваних њоме, као никад је потребна сарадња свих држава, уз безусловно поштовање принципа фиксираних у Статуту Организавије Уједињених Нација.
Пажљиво ћемо пратити ток “самита за демократију”.
<
Није црногорски ако није српски; илустрација: ИН4С
