Министру просвете

Пише: Професор математике Милутин Мирјачић

Министре просвете видим да сте заузели друго мјесто на политичкој листи. Зар није требало да будете први кад сте овако фино побољшали образовни систем. Таквом стручњаку не одговара друго мјесто. Размишљам каква би само иновативна решења ви имали у економији и политици. Рекосте прошле године да ћете уложити у образовање четрдесет милиона еура.

Или сте их можда спаковали у неку торбу да их предате пред изборе као ваш претходник и визионар. Ако сте их искористили гдје треба шта се то промијенило у образовном систему са тих четрдесет милиона. Ја ћу вам рећи шта се промијенило да не размишљате много, јер сте ових дана оптеретили мозак осмишљавајући будуће политичке пројекте. Ништа се није мијењало последњих тридесет година.

Ђаци завршавају средње школе, а реално гледано не знају ништа да раде. То глупо министарство просвете је  увело некакве семинаре за професоре гдје би требало да се кроз играонице стекну услови да се добије лиценца за рад за пет наредних година. Тако ја као магистар диференцијалне геометрије која је синтеза готово свих математичких дисциплина са апстракцијом коју данас не разумије ни један инжењер у Црној Гори, са примјенама у класичној механици, електромагнетизму, специјалној теорији релативности, општој теорији релативнсти, теорији свега идем у те ваше играонице да ми тамо колега из друге школе исприча нешто што је преписао са интернета и наводно ме нешто научи.

При том ви се не бринете што ја немам пуну норму часова и што су ме годинама политички прогонили па у коју год школу да предам диплому  а конкуришем или ми кажу да нијесу тражили конкурсом магистра или да су се опредијелили овај пут за другог кандидата. При томе ми не иде у прилог што сам био наставно теоријски смјер и да је нас студената са тог смјера било врло мало. Из електротехничке, машинске и економске техничке излазе ђаци тако да не знају ништа да раде нити могу зарадити новац од свог знања.

Још је жалоснија прича и за оне што са таквих студија излазе. Па тако један инжењер који је набубао то што су му предавали годинама није способан да уради послове из струке које ће завршити један занатлија који је занат научио на неком курсу изван Црне Горе или га је отац научио зато што му је то знање остало из фабрика које сте уништили, али ни то више не помаже јер је технологија напредовала.

Знајући да је Универзитет Црне Горе смијурија одбио сам да радим на факултету у Никшићу прије више година. То сам урадио зато што сам још као студент видио какав је Универзитет. Професори подијељени у кланове по политичкој припадности, студенти не знају шта знају а шта не  знају, данас и некад са интернетом  као мостом који их дијели. Истина тај мост јесте значајан, јер се данас студент не може жалити да нема литературу, али знам да ни данас у појмовном смислу није напредовао.

Професори свјесни да реално гледано не могу остварити неке резултате, јер нијеси ни прошли у младости тако јаке школе какве имају Русија, Енглеска, Њемачка и друге велике силе неуморно теже првом мјесту кроз награду која би им била додијељена, али само ако су политички подобни, а то код мене изазива незаустављив смијех. С друге стране асистенти полтрони професора са једва елементарним знањем држе вјежбе студентима, а у већини случајева имају знање као и тај студент.

Без индустрије у држави сва та проучавања постајала су формална са бубањем напамет, а нико се није сјекирао са Универзитета, јер знају да индустријски погони неће стати због незнања свршених студената. Ви сте министре доказ да мултиетичност не значи ставити припадника мањине на важно мјесто па га само окретати као шаховску фигуру кад им затреба. Мада морам да признам да су ми кланови директора школа из Никшића нудили да радим у школи која има више часова и то у данима кад су литије одржаване два пута недељно , а у тој школи ради неко ко није завршио математику, па се нијесте раније мене сјетили. Зато им ја рекох хвала не треба данас браним Бога од безбожника, па кад га одбраним биће посла за свакога.

Из радозналости одох и на чувене семинаре у Завод за школство. Први семинар се замало не прекину због мене. Жена која је дошла да држи тај семинар поче да прича како је на докторске студије и како иде од Европе до Азије да учи од чувених математичара и како је рад на докторату тежак да често плаче. А знате ли зашто плаче. Зато што није научила основне појмове које је требало да савлада до доктората. Даље је наставила да хвали професоре чак са Електротехничког факултета у Подгорици истичући њихову генијалност и њену сарадњу са њима. Ја је прекидох и вратих је на период  до 2000 године кад је од 120 студената електротехнике само двоје завршавало годишње. Објасних јој да то није због студената но аветних професора, још аветнијих асистената, недостатка уџбеника и збирки задатака и осмишљеног државног пројекта да се млади униште у времену кад се уништавала индустрија, јер шта ће квалитетни инжењери кад нема индустрије него да се буне, па да се не би бунили требало им је испрати мозак. Наравно у то вријеме се писало о изузетним резултатима појединих професора са факултета тако да је један грађанин могао стећи утисак као да свијет зависи од нас, а не ми од њих, као да је код нас катедра Исака Њутна, а не у Еглеској.

Други семинар на који одох  бијаше такав да нам подијелише задатке и моју групу западе да саставимо задатак на тему шта је исплативије. Ја одмах нацртах помоћу два правоугаоника нешто што личи на темељ и пут до тога и поставих шта је исплативије урадити од то двоје с обзиром на цијену трошкова. Испаде  резултат 30е, али наштеловах да буде 20е. При томе ме колегиница из моје групе прекиде и рече добро је то, што мора бити 20е. Рекох мора и заврших тако. Пошто сви презентовасмо на табли скочи једна колегиница и прокоментариса како јој мој задатак није нешто, док су остали добри, јер су у такмичарском духу.

У ствари она га није могла схватити, јер та слика што сам нацртао је темељ Црне Горе што је створена на референдуму, а то 20 е је оно што су поједини узели јер су мислили да ће им бити исплативије, а нека данас виде је ли им исплативије. То су ти семинари и те школе о којима ви причате министре. И надате се у младе да ће да се боре против кича. Младе којима су школе испрале мозак тако да нико од тих младих у својој струци није професионалац ,  не знају ништа да раде и сад ти слуго режима пред изборе обмањујеш народ како ћете ви неко чудо направити.

При томе као припадник мањине не видиш какво зло спремају они што хоће вјеру да приватизују. А у мањини којој припадаш, у другим мањинама и у нашој већини сигурно има оних који би били способни да изведу просвету на прави пут, али их не запада од улизица као што си ти и многи твоји претходници у просвети. Не говорите министре о проблемима по школама који су двоструки. С једне стране ученицима се пласира неквалитетно знање по стручним школама и то траје ево тридесет година. С друге стране професори не могу и оно што су набубали да испричају на часу због немира ученика и неваспитања. Гомилају се записи по дневницима ученицима који имају непримјерено владање, а на те записе нико не реагује, јер директори школа улизице власти желе на тај начин да одржавају мир у држави који је неопходан да би власт могла да ради шта хоће. Зато се нико не кажњава. Но руку на срце зашто би се и кажњавали. Ученицима треба прво пружити квалитетне услове за учење па онда ако су неваспитани, недолично се понашају  кажњавати их. Али зато се кажњавају професори који било шта проговоре против политичког министарства просвете, који проговоре било шта што се противи вољи власти, боље рећи самовољи, који дају глас за одбрану светиња.

Шта мислите министре да постигнете диктатуром којом приморавате људе да морају у дневницима да пишу латиницом. То радите тако што дио радника школе који су улизице владајуће партије и препознатљиви су по томе што сви до једнога имају исто размишљање по свим питањима, исто оно које је потекло из кухиње њихове омиљене партије, сугеришу да је стигло наређење од врха да се мора писати латиницом.

Зашто по неким школама директори и помоћници директора поздрављају раднике који нијесу за стално запослени и говоре им да сте их ви поздравили и да сте рекли да гласају за владајућу партију.

Закључујем да проблеми образовног система у последњих 30 година се могу описати кроз два периода. Један је од деведесетих до увођења интернета, а други од увођења интернета до данас. Први карактерише то што ученици у средњим школама нијесу могли ништа научити, због неквалитетних предавања посебно у електротехничким школама, јер они који су предавали тамо нијесу били обучени за то, имали су само формално дипломе за шта је одговоран Универзитет Црне Горе и други на којима су се школовали.

У то вријеме на факултетима није било литературе, предавања неквалитетна, асистенти са једва елементарним знањем, а професори се понашали као да им је циљ да што мање студената положи испит. Наравно то је било за очекивати јер индустрије више није било. Она је пала у руке лопова који су је до темеља уништили. Све ово потврђује велики одлив на уписе у тим школама и студијама свршених основаца и средњошколаца. Тако данас ђаци избјегабају да упишу електротехничке школе, занате и многи уписују гимназије, иако реално гледано тамо не припадају. Такав хаос се наставља и у периоду после увођења интернета само што доласком те највеће слободе човјечанства студенти имају литературе у огромном броју преко интернета.

Квалитет предавања се сигурно није мијењао, па се студент данас не разликује од његовог претходника из првог периода. Због свега овога данас се уводе на примјер у електротехничке школе смјерови за рачунаре који такође не вриједе али су лакши за предавања, него предавати како један телевизор  или аудио техника  ради, како исти поправити. То је она електроника о којој професори који су предавали мени деведесетих нијесу ништа знали. Они су се правдали нама ученицима како они знају теорију а не знају праксу, а то није тачно. Они нијесу знали ни теорију ни праксу. Да су знали теорију како то ради они би се у пракси лако снашли. Знам за неке да су ишли у то вријеме код познатих сервисера тв уређаја да уче то што су у ствари требали да науче на факултету.  Прво су ти професори служили да утоварају и истоварају муштеријама телевизоре, а потом да чекају да им се смилује газда да их нешто научи.

Данас преко интернета купите за 300е обуку на страном језику у видео формату и научите за 5 дана оно што вас школе нијесу научиле за 10 година. Данас се форсирају кроз школе рачунарске науке, а ђаци такође излазе из тих школа са тако површним знањем да ништа у пракси не могу радити. Слична је прича и са студентима, јер све ово потиче са Универзитета. Тако свршени студенти који су се запошљавали у Телекому и сличним фирмама су ишли на тромјесечне курсеве у иностранство из електронике иако имамо двије академије наука. Могао бих још доста тога набрајати али ово је угрубо слика школства у Црној Гори у последњих 30 година. Шта сте ви доласком на ту важну функцију промијенили министре просвете? Ви нијесте ништа промијенили, јер сте ви слуга који се  или ништа не пита или о просвети не зна ништа. Из свега овога се види и одговор на питање какво је образовање прије и после увођења болоњске декларације што грађани често коментаришу, а већином закључују погрешно .

Ја тврдим да је образовање исто у техници, раније неквалитетна предавања, присутан недостатак литературе који се данас може надомјестити ако ученик умије да чита литературу на страном језику. Обим градива данас скраћен, а квалитет остао исти.

Придружите нам се на Вајберу и Телеграму: