Министри ЕУ договорили заједнички став о плаћању руског гаса
ЕУ
„Сви одлучно осуђујемо једнострану одлуку ‘Гаспрома’ да обустави испоруке гаса Пољској и Бугарској. Потврђујемо да сви купци треба да испуњавају своје обавезе у складу са склопљеним уговорима. Наставићемо заједнички рад са нашим оператерима и Европском комисијом на изради заједничког приступа плаћању који ће одговарати правилима ЕУ и уговорима у оном облику у коме су били склопљени“, изјавила је Помпили.
По њеним речима, сви министри су подржали тај став.
Грчки министар животне средине и енергетике Костас Скрекас предложио је на ванредној седници да се усвоји стратегија постепеног одустајања од руских енергената која неће угрозити безбедност испорука руског гаса Европи.
Такође је рекао да је Грчка спремна да подржи Бугарску и да је од првог дана прекида испорука руског гаса почела да испоручује суседима више природног гаса.
Ванредну седницу Савета министара ЕУ сазвала је Француска након што је „Гаспром“ 27. априла обуставио извоз гаса бугарској компанији „Булгаргас“ и пољској ПГНиГ због тога што испоруке енергента нису платиле у складу с новом схемом исплате у рубљама.
Прочитајте ЈОШ:
Италијански министар: Компанијама треба дозволити да плаћају гас у рубљама
Улога Израела у слабљењу долара
Откако је 24. фебруара почела руска војна акција у Украјини, САД и њени западни савезници увели су низ санкција како би казнили Москву због њеног понашања и осакатили њену економију. Али можда имају неочекиваног савезника у Израелу, јер он такође игра велику улогу у слабљењу долара.
Централна банка Израела додала је кинески јуан својим резервама, које су прошле године износиле више од 200 милијарди долара. Ово је први пут у деценији да је Израел променио своје девизне резерве, које су раније биле у америчким доларима, еврима и фунтама стерлинга.
Поред јуана, од 2022. године у резерву ће бити укључене и канадске, аустралијске и јапанске валуте.
др Алекс Коман, економиста са Универзитета у Тел Авиву, рекао је да потез Израела није изненађујући, посебно имајући у виду да је Израел близу финализације споразума о слободној трговини са Кином до краја 2022.
Према извештајима у израелској штампи, већина кинеске робе у билатералној трговини биће изузета од царина, док ће друге доћи до значајног смањења царина.
„Ако овај споразум буде потписан, Израел би могао да постане цевовод кроз који ће кинески производи текти“, рекао је Коман.
А када се то деси, јуан ће дефинитивно добити на значају јер ће кинеска валута бити коришћена за трговину између две државе.
Међутим, одлука централне банке да уведе јуан можда неће бити заснована само на економским разлозима. Различите међународне публикације, укључујући оне из Блумберга, сугеришу да су геополитички разлози такође играли улогу у одлуци Израела.
Откако је 24. фебруара почела руска војна акција у Украјини, САД и њени западни савезници увели су низ санкција како би казнили Москву због њеног понашања и осакатили њену економију.
Као резултат ових напора, Русија је почела да отуђује амерички долар, изјављујући у марту да антимосковске земље могу куповати гас од Русије само у руским рубљама. Такође, Русија је започела разговоре са кључним партнерима попут Индије, Кине и Ирана о могућности трговине са њима у локалним валутама. Ово је подстакло друге државе да предузму сличне кораке.
Ове акције су ослабиле амерички долар, што је вероватно разлог зашто је Израел одлучио да предузме необичан корак: диверзификује своја средства у националној валути удаљавајући се од америчког долара.
САД се неће допасти тај потез
Коман не гаји илузије да ће одлука Вашингтона наићи на неодобравање званичника Вашингтона. Међутим, он сумња да ће предузети било какву акцију да казне или приморају јеврејску државу да поништи своју одлуку.
Наравно да ће се намрштити јер осећају да су много уложили у нас. Али питање је да ли ће бити ишта осим ове фрустрације. Веома сумњам.
Други израелски аналитичар, Амир Орен, специјалиста за међународне односе, изразио је сумњу у могуће мешање САД у одлуку Централне банке Израела.
У интересу Америке је да израелска економија буде стабилна“, рекао је он. „А ако централна банка мисли да кинески јуан може да допринесе тој стабилности, зашто би се онда Вашингтон мешао“, тврди он.
С друге стране, било је случајева у Израелу где су САД шпијунирала трансакције са Кином. Један такав инцидент догодио се 2000. године, када се тадашњи премијер Ехуд Барак, под америчким притиском, повукао из споразума који би Пекингу обезбедио неколико радарских система за рано упозоравање Фалкон.
Још један случај догодио се 2019. године, када је израелски град Хаифа склопио 25-годишњи уговор са Кином који би омогућио Кинезима да инвестирају у његову луку. Званичници у Вашингтону су били огорчени и запретили озбиљним последицама по Израел ако се усуди да „заузме страну“ у овој великој утакмици између два гиганта. Јеврејска држава се урушила под притиском, а док је пројекат настављен, учешће Кине је смањено.
Одговарајући притисак, према израелском експерту, неће бити усмерен на одлуку да се јуан укључи у националне резерве Израела.
Један од разлога, према Коману, је тај што Вашингтон признаје да је „Израел мали играч“, док је други разлог што јуан још увек није у стању да се подудара са доларом као светском резервном валутом