Ministarstvo odbrane i dalje u rukama DPS

Piše: Zoran Bukvić

Konačno, posle puno muka dobili smo 42.Vladu. Vladu, koju neko naziva istorijskom, reformskom, ekspertskom i sl. Narod je 30 avgusta pobedio, ali da li je 4.decembra pobedilai demokratija, pitanje je. Vlada je izabrana dominantno po meri najmanjeg političkog činioca, koalicije „Crno na bijelo“.

Koliko smo mi mali i nemoćni da sami odlučujemo o vladi i koliki upliv u tome ima strani faktor, najslikovitije pokazuju događanja u vezi sistema odbrane. Na ovaj zaključak navodi veliki broj činjenica.

Sporazum koalicija „Za budućnost Crne Gore“, „Mir je naša nacija“ i „Crno na bijelo“, 8.septembra, Zdravko Krivokapić, kao lider koalicije „Za budućnost Crne Gore“, potpisao je, iako on nije bio u skladu sa programskim ciljevima koalicije koju je predstavljao. Ne zna se zbog čega, zbog koga i za koga je to urađeno
U sporazumu se, između ostalog, navodi da će nova demokratska vlast u Crnoj Gori odgovorno sprovoditi sve međunarodne preuzete obaveze, jačati i unapređivati saradnju sa NATO savezom i EU. Čudno je da oni koji kažu za sebe da su vernici, nisu se setili reči mitropolita Amfilohija iz 2018.godine, kada je rekao da je NATO stid i sram Evrope i Amerike i stid i sram crnogorske vlasti, koja je prihvatila da te zločince primi za svoje pokrovitelje, da od njih traži bezbednost.

Veliki problem NATO savezu predstavlja i Srpska pravoslavna crkva, a to potvrđuju i reči bivšeg komandanta Kopnenih snaga SAD u Evropi, generala Franklina Ben Hodgesa u izjavi za „Glas Amerike“, prošle godine. Navedeni general je izjavio da je Srpska pravoslavna crkva glavna pretnja za dovršavanje posla na Balkanu od strane NATO saveza (SAD). Ove reči treba shvatiti ozbiljno, jer penzionisani generali iznose stavove NATO saveza, koji se ne objavljuju u javno dostupnim dokumentima.

Vlast hoće da jača saradnju sa NATO savezom, a narod ne želi NATO. Od 207.238 glasača, koji su glasali za pobedničke koalicije, 184.559 glasa ili 89,06 posto je glasalo za partije koje su protiv NATO saveza, za referendum o ulasku u NATO ili za vojnu neutralnost. Samo je koalicija „Crno na bijelo“ bezuslovno za NATO.
Imajući u vidu sve ono što je prethodilo ulasku Crne Gore u NATO savez (2017.), zašto se neko plaši da se podeljenost Crne Gore u vezi toga, reši na najdemokratskiji način, izjašnjavanjem građana na referendumu. Najbolji stav o referendumu iskazala je Demokratska Crna Gora, marta meseca 2017.godine. Ona je izdala saopštenje u kome ukazuje da je zbog osetljivosti pitanja ulaska Crne Gore u NATO i posvećenosti najvišim demokratskim standardima, ali i sa prevashodnim ciljem poštovanja Ustava Crne Gore, DCG je nesumnjivo opredeljena da se po ovom pitanju konsultuju građani putem organizovanja referenduma. Odgovor bi morao biti obavezujući, za sve buduće državne predstavnike. Svako drugo rešenje, koje ne bi odgovaralo neposredno izraženoj volji građana, moglo bi voditi njihovom nezadovoljstvu i produbljavanju političke krize. Crna Gora je ušla u NATO savez voljom političke elite, a ne naroda. Većina građana Crne Gore ne veruje NATO savezu da je demokratski savez, kada on preduzima i vojne akcije bez saglasnosti Veća bezbednosti UN, što je neprihvatljivo i za mnoge države.(Samo od 1998. do 2001.godine, izveo je 8 većih vojnih intervencija).

U izveštaju CEDEM-a, Političko javno mnjenje Crne Gore NATO integracije, decembar 2016.godine, koje je finansirao i NATO, na pitanje, ukoliko biste sutra glasali o članstvu Crne Gore u NATO, vaš odgovor bi bio: za DA se izjasnilo 39,5%, a za NE-39,7 %. Ovakvi rezultati su bili i pored svih aktivnosti države u agitaciji za ulazak, javnog servisa RTCG, Uprave za kadrove, NATO saveza, medija i nezavisnih intelektualaca. Država nije žalila novčana sredstva za sve to, pa je agitovanje za NATO bio veoma unosan biznis. U proces agitacije bile su uključene i pojedine nevladine organizacije, a prednjačile su dve.

Odsek za javnu diplomatiju NATO saveza formirao je 2016.godine „Atlantski savez u Crnoj Gori“ i NVO „Alfa centar“, koje je i novčano pomagao. Sadašnja ministarka odbrane, Olivera Injac bila je član Upravnog odbora Atlantskog saveza od 2011. do 2017.godine.

Da građani Crne Gore ne žele NATO, ukazuju i podaci iz Komunikacione strategije Crna Gora članica NATO za period do 2020.godine (Vlada Crne Gore, jun 2018.godine).

Od ukupnog broja ispitanika koji su se izjasnili da su u potpunosti informisani o NATO, 29,6% je iznelo veoma pozitivan stav, a 38,0%-veoma negativan stav. Od ukupnog broja ispitanika koji su se izjasnili da su delimično informisani o NATO, 11,7% je iznelo veoma pozitivan stav, a čak 36,1% veoma negativan. U Komunikacionoj strategiji navedeno je da je članstvo u NATO tema koja izaziva jaku polarizaciju unutar domaće javnosti i da se stanje nije promenilo ni godinu dana nakon učlanjenja.

Za razliku od ovih podataka u istraživanju NATO koje je objavljeno u godišnjem izveštaju za 2019.godinu, navodi se da kada bi mogli da glasaju za ili protiv članstva Crne Gore u NATO, 54% crnogorskih građana glasalo bi za opstanak zemlje u NATO, bez ikakvih objašnjenja.

Ne vidim u čemu je problem da se raspiše referendum o daljem ostanku Crne Gore u NATO, kada se time suštinski u daljoj budućnosti ništa ne menja. U NATO je lako ući, ali je teško izaći. Članom 13. Severnoatlantskog sporazuma uređeno je da nakon što je sporazum na snazi 20 godina, svaka strana može istupiti godinu dana nakon što je predala izjavu o istupanju Vladi SAD, koja će obavestiti vlade drugih potpisnica o predaji takve izjave. Prema tome, ako je Crna Gora ušla u NATO savez 2017.godine, ona bi tek 2038.godine mogla da napusti NATO.

Godinu dana pre ulaska u NATO savez podrška uAlbaniji za ulazak bila je oko 95% građana, a u Hrvatskoj oko 65%. U Bosni i Hercegovini, bez Republike Srpske, podrška je oko 85%, a u Severnoj Makedoniji, Međunarodni institut IFIMES je februara 2018.godine sproveo istraživanje javnog mnjenja u kome se na pitanje da li podržavate ulazak Makedonije u NATO, za DA-izjasnilo71%, NE-8% i NEMA STAV-21%.

Očigledno da Crna Gora nije ni Albanija, ni Makedonija, ni Hrvatska. Ne vidim zašto bi protiv referenduma bio i NATO, koji baštini demokratske odnose, pa valjda mu je važnija demokratija u Crnoj Gori, nego mali deo teritorije Balkana. Naša vojska, jačine ni jedne brigade po NATO standardima, sigurno ne bi nedostajala NATO savezu, a možda i grešim.

SAD su posebnu brigu iskazale za ministra odbrane i davale su preporuke ko to može biti. Verovatno brinući da građani neće moći da izaberu pravog ministra odbrane. Počelo se sa izjavom Zamenika pomoćnika američkog državnog sekretara Metju Palmera, za “Glas Amerike“, 27.oktobra, da je važno da na ključnim ministarstvima budu ljudi koji će da osiguraju da Crna Gora ispunjava svoje obaveze kao članica NATO.

Američka ambasadorka Dzudi Rajzing Rajnke, je 30.oktobra u dva navrata iznela svoj stav o tome kakav treba da bude ministar odbrane. U izjavi „Danu“, rekla je da podstičemo mandatara Zdravka Krivokapića i ostale čelnike vladajuće koalicije da obezbede da pojedinci koji će biti izabrani na funkcije u novoj vladi, posebno na osetljivim položajima u bezbednosnom sektoru imaju dokazanu posvećenost zapadnim vrednostima, suverenitetu Crne Gore i evroatlantskom kursu, koji uključuje i odgovornosti članstva u NATO.

Istog dana, prilikom primopredaje lakihoklopnih vozila, ambasadorka je izjavila da će SAD nepokolebljivo nastaviti sa pružanjem podrške Crnoj Gori na njenom putu ka zapadu, čiji je ključni sastavni deo članstvo u NATO savezu.
Neprimereno i omalovažavajuće za 184.559 glasača koji su se na izboru izjasnili da imaju drugačije mišljenje od američkog.

Iznete stavove američkih zvaničnika operacionalizovao je principijelno neprincipijelni Dritan Abazović u predlaganju ministra odbrane. Predlažući Gorana Đurovića i pristajući da i on bude kandidat za ministra odbrane, uverio nas je da ministar odbrane može da bude samo ekspert, koji je bez rezerve odan NATO savezu, bez obzira na školsku spremu i da nije Srbin. Pored Dritana Abazovića i Gorana Đurovića, kao kandidat za ministra bio je Krsto Perović, a u minut do dvanaest, predložena je dr Olivera Injac.

U ekspozeu mandatara u Skupštini nije jasno čiji su politički stavovi izneti u delu koji se odnosi na odbranu i koju će politiku odbrane realizovati ministarka odbrane, ako je narod nije birao. Valjda je normalno u demokratiji da narod slobodno bira svoje predstavnike u vladi. Ispalo je ovom prilikom da narod to ne zna i da bez obzira za koga glasao, izbor će izvršiti neko drugi,“ pametnij“ i „bolji“ od njih.

Konstatacija da je demokratska tranzicija sistema odbrane Crne Gore prolazila kroz izazovne reformske procese tokom priprema za članstvo u NATO, niti je tačna, niti je dala odgovarajući kvalitet. Pohvale iz NATO saveza ne treba ozbiljno shvatiti, jer su nas oni i 2007.godine hvalili da imamo izvanrednog načelnika Generalštaba,čarobnjaka, koji je od oko 2700 pripadnika vojske formirao 5 brigada i sve to po NATO standardima. Sa tim brojnim stanjem nismo mogli da imamo ne jednu brigadu (oko 3.500). Oni nas hvale jer smo pristali na izdvajanje za odbranu od 2% BDP od 2024.godine i na interoperabilnost, da kupujemo naoružanje i vojnu opremu po NATO standardima, izbacivanjem iz upotrebe i onu koja je bilo kvalitetna. U 2018.i 2019. godini za potrebe odbrane utrošeno je ukupno oko 151 milon evra, a planirano je oko 94 miliona. Utrošak je mnogo veći od planiranih sredstava u strategijskim dokumentima odbrane. Na kraju i na početku, pitanje je svih pitanja, da li Vojska može odgovoriti svojim zadacima u miru i koji su to bezbednosni izazovi, rizici i pretnje kojima se ona može suprostaviti i eliminisati ih.

Odgovor na ovo pitanje treba da da Ministarstvo odbrane. Odgovora nema, a narod ga čeka od 2006.godine. Nema odgovora ni na pitanje šta ćemo dobiti povećanjem izdvajanja za odbranu od 2% BDP 2024.godine. Najbolji odgovor nama i SAD na povećana izdvajanja za odbranu dao je profesor John White Head, direktor instituta Rutherfald u Virđžiniji (SAD). On je rekao da je Američka nacija postala plen vojno industrijskog kompleksa, koji podržavaju ratni profiteri i korumpirani političari. Građani ne bi trebalo da se zavaravaju da njihov teško zarađeni poreski novac koristi za nacionalnu bezbednost.

Ako je naša Vlada posvećena najvšim demokratskim standardima, gde vrhovno mesto zauzima „Vox populi-Vox dei“(glas narodni je glas božji tj. što narod hoće, to je svetinja), trebalo bi nešto promeniti u sistemu odbrane. Našu vladu treba podržati, jer bolju nemamo, a DPS vladu nećemo.

Pročitajte još:

Za smjenu vrha policije trebaju samo „tri riječi“: Veljović i svi njegovi pomoćnici bili bi razriješeni za 24 sata