Министарства не објављују податке од значаја за борбу против корупције

На Међународни дан слободног приступа информацијама МАНС је на свом сајту објавио Анализу проактивног објављивања информација од стране свих министарстава у Влади Црне Горе. Анализа показује да већина министарстава најчешће објављује опште податке о свом раду, али не и кључне информације које су од значаја за борбу против корупције, саопштено је из МАНС-а.

„Сва министарства у Влади Црне Горе имају објављене, ажуриране или застарјеле, Водиче за слободан приступ информацијама. Међутим, двије трећине информација објављених по захтјеву нису постављене на сајтовима, иако је то изричито прописано Законом о слободном приступу информацијама. Министарства наиме најчешће постављају само рјешења о захтјевима, али не и информације којима је приступ по захтјеву одобрен“, истичу из МАНС-а.

Напомињу да скоро 60% јавних регистара и јавних евиденција није било могуће евидентирати на интернет презентацијама извршне власти.

„Правовремено објављивање таквих свеобухватних докумената смањило би потребу за тражењем великог броја појединачних информација на захтјев, што би било вишеструко корисно, како за грађане и цивилни сектор, тако и за институције које су у обавези да свој рад учине транспарентним“, наводи се у саопштењу.

Селективност у проактивном објављивању информацијама

Из МАНС-а наводе да се селективност министарстава у проактивном објављивању информација огледа и у чињеници да је само четвртина стратешких докумената са плановима и програмима за њихово коришћење објављена потпуно. Само пет министарстава уз предлоге закона је објавило и мишљења експерата о тим предлозима, на начин прописан Законом.

„Када је у питању објављивање аката и уговора о располагању финансијским средствима из јавних прихода, сва министарства имају ову категорију информација на свом сајту, али ни половина њих ове информације није објавила у потпуности.

Најзад, ниска је заступљеност рјешења и других појединачних аката која су од значаја за права, обавезе и интересе трећих лица. Ова документа најчешће су само дјелимично постављена на страницама сајтова“, напомињу из МАНС-а и наглашавају:

„Ниска проактивност обављивања појединачних докумената која непосредно свједоче о раду институција ускраћује могућност несметаног праћења и контроле њиховог рада. Селективност при објављивању појединачних докумената, која су кључна за доказивање корупције, отвара велики простор за скривање коруптивних пракси. Због тога се ствара потреба за покретањем много сложенијег процеса прибављања информација на захтјев, који укључује низ институција и често траје дуго. Стога је проактивно информисање јавности вишеструко значајно и представља један од најбољих механизама који обезбјеђује транспарентност институција у развијеним демократијама“.

Придружите нам се на Вајберу и Телеграму: