Министар Шарановић се не мијеша у свој посао: „Обична“ полиција ради без нове опреме скоро деценију, лажне дипломе не буде забринутост

Министарство унутрашњих послова на чијем је челу Данило Шарановић од преузимања ресора суочавало се са бројним изазовима условљеним сложеношћу безбједносног сектора, али и стањем које је остало након вишедеценијске владавине Демкратске партије социјалиста. Проблеми у вези са постављањем директора Управе полиције, као и бројни други проблеми и неслога при постављању руководилаца у том сектору – плод су тешког постизања концензуса унутар парламентарне већине. Па ипак, неслога, преиспитивање, покушај враћања повјерења грађана у ову институцију представља(ло) је императив, но – колико је то могуће уколико су „нови“ наставили праксу „старих“ када је у питању транспарентност рада Министарства и сарадња са медијима?

Наиме, иако смо прије више од недељу дана упутили питања министру Шарановићу, одговор до објављивања текста није стигао чиме су се сврстали у ред претходника који су јавност „држали у мраку“ а наш портал, ипак, успијевао да расвијетли стање у коме су се институције налазиле. Тако и овог пута: у јеку хапшења високих полицијских званичника, директора полиције и слично – јавности је откривен њихов „стил живота“ и вишемилионска имовинска стања док су „обични“ полицијски службеници остали на истом нивоу. Да ли ће се услови рада поправити, остаје неодговорено питање, а министар наставља још једну наслијеђену праксу – небригу за „малог човјека“.

„Обична полиција“ у сјенци политичких игара

Питали смо министра Шарановића како планира да, будући да је позната информација о томе да недостаје више од хиљаду полицијских службеника, те да примјеном закона многи одлазе у пензију, ријеши овај проблем.

Јавности није позната стратегија рјешавања овог проблема, те Министарство очигледно „има паметнија посла“ који подразумијева нерјешавање горућег проблема? Поставља се логично питање: у чијој ће служби радити министар и његов тим када не буде више ни имало запослених полицијских службеника?

Подсјетимо, годишње из црногорске полиције у пензију оде више стотина полицајаца, док је пријем нових ограничен на око 100. Наиме, Закон о унутрашњим пословима предвиђа да је попуњавање полиције могуће само онима који су завршили двогодишњу Полицијску академију, а њу годишње заврши око 100 академаца. Процјене су да црногорској полицији ургентно недостаје око 400, а дугорочно још најмање 1.000 полицијских службеника. Из извјештаја Европске комисије се види да је Црна Гора за пет година остала без четвртине полицајаца, од чега је више од 600 њих отишло за једну годину.

Са сличним проблемом су се суочиле и неке државе региона, које су успјеле да предуприједе стање у полицији отварањем средње полицијске школе. Па ипак, министар Шарановић није рекао да ли је разматрао слично рјешење чиме би школовали кадар који би имао сигуран посао по завршетку средње школе.

Осим кадровских постоје и други проблеми попут дотрајале полицијске опреме. А какве су кораке предузели у циљу побољшања услова рада полицијских службеника, будући да је „обична полиција“ најчешће била и на удару критика, али и на првој линији заштите грађана – још једна је непознаница. Још један дио свог посла у који се министар не мијеша јесте и какво је стање са возним парком, са полицијском опремом, униформама…

Јавна полицијска тајна: Лажна диплома по глави инспектора не забрињава министра

Придружите нам се на Вајберу и Телеграму: