Министар просвете: Не могу нови бруцоши доћи ако не знамо ко прелази у другу годину

Министар просвете Дејан Вук Станковић каже да је неопходно да се сви врате на наставу како би се омогућило да се заврши ова школска година и упише нова генерација студената.

Он је за ТВ Прва рекао да се многи факултети припремају за враћање на наставу и додао да ће у почетку настава да се изводи онлајн, а да после тога следи и пракса.

Навео је да динамички план за надокнаду наставе морају да утврде саме високошколске установе и да је Министарство спремно да на сваки начин помогне и организује све да не пропадне ова година. Очекује да Министарство просвете добије планове надокнаде и да на основу тога дефинишу универзитетски календар.

„Ми можемо да помогнемо организацијом у томе и можемо да помогнемо на два начина. Један је промена универзитетског календара, што се само по себи намеће, а друго је стручно упутство које се односи на спровођење уписа, али то онда када наставу завршимо“, казао је Станковић.

Министар је истакао да се у Закону, који дефинише питање конкурса, јасно наводи да се мора знати датум завршетка академске године да би се организовао упис садашњих матураната, односно будућих бруцоша.

„Четири месеца пре завршетка школске године, ви можете говорити о упису. Ми данас не знамо, с обзиром на то да није почело надокнађивање наставе, када се завршава школска година. И управо зато ја инсистирам да факултети што пре доставе своје планове о динамичкој надокнади наставе„, нагласио је Станковић.

Kако додаје, да би се завршио први семестар, потребно је две недеље за надокнаду, а неки факултети су већ кренули у процес завршетка.

Након тога следи надокнада другог семестра, каже Станковић и додаје да после надокнаде другог семестра следи надокнада испитних рокова – јануарски, затим иду фебруарски, мартовско-априлски и јунски рок.

„Постоји и јулски рок. Најчешће се упис у регуларним околностима дешава између краја јунског и почетка јулског рока. Семестар траје између 12 и 15 недеља у зависности од тога да ли имате или немате практичну наставу. Велики број факултета ту практичну наставу има“, истакао је Станковић.

Kоментаришући изјаву проректора Београдског универзитета професора Дејана Филиповића да је упис бруцоша могућ већ у јулу и да нема разлога да их министар условљава, Станковић је истакао да не условљава њега нити било кога другог, већ да у Закону пише како изгледа упис и како се организује.

Министар је истакао да настава, испити и прелазак студената из једну у другу годину немају алтернативу.

„Не могу да дођу нови студенти у статус студента прве године док не видимо ко ће из прве године отићи у другу годину. Хајде да се уозбиљимо“, рекао је Станковић и додао да је статус мировања могућ само као појединачни статус за неког студента, али не као колективно мировање.

Станковић је навео да ће се за око 10 дана знати право стање ствари по питању тога који факултети су још у блокади, а који раде.

„Ако говоримо о Београдском универзитету, постоје факултети који су врло озбиљно и одговорно кренули у процес обнављања наставе, односно затражили су дозволе за извођење наставе онлајн. Неки од њих су и почели“, рекао је министар.

Он је навео да су факултети који су већ почели са радом Факултет организационих наука, Економски факултет, а у припреми је да почне и Факултет физичке хемије, као и Машински факултет.

Kада је реч о Медицинском факултету Универзитета у Београду, Станковић наводи да се ту изгледа иде на варијанту да сви факултети који су повезани са њим, а то су Стоматолошки, Ветеринарски и Фармацеутски, крену у исто време.

„За њих је тај рок био и колико прекјуче, имајући у виду сложеност студија на тим факултетима, јер ту постоји поред теоријске наставе и практична настава“, рекао је Станковић.

Он је потврдио да је тачна информација да су се у овом периоду многи студенти са Медицинског факултета Универзитета у Београду пребацивали на ВМА.

Станковић каже да је тачна и информација која се односи и на бројне миграције студената на приватне факултете, као и аплицирања за студирања у иностранству.

„Дешава се тај процес миграције на нивоу средњих школа. Ова образовна криза, која је, по мом дубоком суду, најдубља образовна криза и најозбиљнија образовна криза у историји српске државе, оставила је озбиљне последице. Обојена револуција је била немилосрдна према друштву, пре свега према студентима, према великом броју наставника, према том одговорнијем делу наставника и студената“, нагласио је Станковић.

Наводећи да међу професорима има разумних људи који мисле да је потребно наставу обновити, Станковић је истакао да постоје и они који сада због својих егзистенцијалних прилика траже помоћ студената.

„Има свега и свачега, али верујем у то да ће на крају сви бити озбиљни и одговорни, да ће управа Београдског универзитета на челу са ректором Владаном Ђокићем коначно искорачити са једном иницијативом обнове наставе. Обнова наставе је есенција опстанка Београдског универзитета“, истакао је Станковић.

Он је рекао да као министар и као неко ко ради у високом образовању једва чека тренутак када ће бити укинута финансијска ограничења која се односе на зараде запослених у високом школству.

„Једва чекам да дође до спајања рада и зараде, при чему та зарада по овим новим изменама и допунама закона никада неће бити већа на високошколским установама него што ће бити онда када почну да раде. Добиће и увећане плате, добиће и надокнадиће им се оно што им није било исплаћено, онда када буде реализовано оно што је пропуштено. И то је кључна порука“, навео је Станковић.

(РТ)

Придружите нам се на Вајберу и Телеграму: