Минић: Радници су постали „колатерална штета“ уништене а некада моћне привреде

Процјена је да је држава изгубила на стотине милиона а штета коју су прертпјели црногорски радници и њихове породице, страхови, неостварени планови, борба за пуко преживљавање не могу се сада никаквим новцем надокнадити. Радници су постали „колатерална штета“ уништене а некада моћне црногорске привреде. Катанци се још налазе на затвореним фабрикама које су храниле наше породице и зато је јако важно да све оне пријаве радника, грађана, НВО и цивилног сектора које су скупљале прашину по судским фиокама, добију свој правни епилог, казала је др Валентина Минић, посланица Демократске Црне Горе за ИН4С, у разговору поводом 1. маја, Међународног дана рада, и питања да ли је Црна Гора данас „социјално стабилнија“ него у претходном периоду.

 Да ли је Црна Гора од 2020. године социјално стабилнија?

Тачно је да смо повећали минималне зараде са 250 на 450 еура, што је наш Клуб посланика први предложио у Скупштини Црне Горе, минимална пензија је повећана са 144 на 200 еура, а затим су и све друге зараде порасле тако да је просјечна зарада сада око 700 еура, тачно је да смо повећали старачке накнаде са 102 на 140 еура, да смо остварили велики напредак на пољу социјалне политике уводећи дјечије додатке, бесплатне уџбенике за сву дјецу, повећали износе накнада борачких инвалиднина, накнада за мајке са троје и више дјеце и вратили достојанство радницима из металског и рударског сектора, али све ово нас још није довело до циљева које смо себи дугорочно поставили. Повећали смо платежну моћ угрожених социјалних категорија и радника, али недовољно, јер је инфлација од око 17% „појела“ дио тих повећања. Оно што је добра вијест, јесте чињеница да су трансфери за социјалну заштиту планирани на износ од 785,18 милиона еура ове године и већи су за 12,48% у односу на план за 2022. годину, што значи да и те како има простора за побољшање као и за развој нових сервиса социјалне подршке који морају бити систематичнији, ефикаснији и рационалнији.

Да ли је сиромаштво и даље један од највећих проблема са којим се суочава друштво?

Податак да је свако треће дијете у ризику од сиромаштва говори о томе да животни стандард наших грађана мора константно да се унапријеђује. Наравно, са промјеном режима који је Црну Гору и њене грађане сиромашио три деценије, дошло је до одређеног напретка у животном стандарду, чему свједоче и издаци по основу бруто зарада. Тако су они у 2019. години износили 472 милиона еура, 2020. године 500 милиона, 2021. године 523 милиона, 2022. године 537 милиона еура а, по ребалансу 560 милиона. План за 2023. годину је да се за зараде издвоји 627 милиона еура. Уз ове издатке порасли су и издаци по основу осталих личних примања са 15,3 милиона еура (2019. године) на 19,7 милиона (за 2023. годину, по Плану). Да ли ће ове мјере бити довољне – знам да неће, али такође знам да наша борба неће стати, знам да ћемо уложити максимум напора да у мјери могућег константно унапријеђујемо положај свих категорија становништва, а нарочито оних рањивих, дјеце, жена, ОСИ и старих.

У чему видите узрок великог броја обесправљених грађана и хиљада радника који су остајали без посла у Црној Гори?

Највећи проблем видим у лошим приватизацијама које су протеклих деценија уништиле преко 200 великих, за Црну Гору значајних предузећа. Радници су, иако су социјални програми приватизација ДПС владе и њихови стечајни управници обећавали да ће велики број њих наставити свој радни ангажман – послати кућама. Цијеле породице су остале без иједног извора финансирања, док су они који су предводили те процесе безочно стицали огромно богатство на њихов рачун и на рачун распродаје имовине државних предузећа. Под изговором „рационализације, ефикаснијег и одрживог пословања“, они радници који су имали „среће“ су остављени на милост и немилост тадашњим тајкунима на израбљивање, неплаћени прековремени рад, често без и једног слободног дана што се може дефинисати као облик принудног рада из неких древних феудалистичких система које је свијет побиједио још у средњем вијеку. Не тако мали број се и данас бори за своја права пред судским органима, а велики број њих је због заробљеног судства правду потражио пред Међународним судом за људска права у Стразбуру. Процјена је да је држава изгубила на стотине милиона а штета коју су прертпјели црногорски радници и њихове породице, страхови, неостварени планови, борба за пуко преживљавање не могу се сада никаквим новцем надокнадити. Радници су постали „колатерална штета“ уништене а некада моћне црногорске привреде. Катанци се још налазе на затвореним фабрикама које су храниле наше породице и зато је јако важно да све оне пријаве радника, грађана, НВО и цивилног сектора које су скупљале прашину по судским фиокама, добију свој правни епилог. Видјели смо да је анти-мафија агенда већ почела да се спроводи и чврсто вјерујем да ће стечајна мафија и сви они који су јој у тим нечасним радњама помагали одговарати пред независним институцијама које стрпљиво успостављамо уз многобројне опструкције. То дугујемо поштеним црногорским радницима, то дугујемо њиховим породицама, то дугујемо и нашим грађанима и нашој држави која се воли срцем а не џепом. У увјерењу да ће правда овог пута бити брза и достижна, свим црногорским радницима желим срећан 1. мај, Међународни празник рада.

Придружите нам се на Вајберу и Телеграму: