Миловић: Ни Милатовић не може повући указ о распуштању Скупштине

Члан Предсједништва Покрета Европа сад Андреј Миловић поновио је да указ одлазећег предсједника државе о распуштању Скупштине Црне Горе не може повући ни новоизабрани предсједник Јаков Милатовић јер се ради о појединачном правном акту који неће разматрати Уставни суд, па је потпуно извјесно да избори морају да се одрже 11. јуна.

Миловић је разговору за „Дан“ казао да неки чланови садашње парламентарне већине сматрају да указ предсједника може да се побија пред Уставним судом, а у ствари не може. – С друге стране, предсједник Црне Горе Мило Ђукановић није донио указ на основу измјена и допуна Закона о предсједнику, већ на основу Устава. Измјене и допуне тог закона само су донијеле нови рок мандатару, који је такође истекао. Сада је потпуно ирелевантно да ли ће Уставни суд прогласити закон неуставним. Одредбе закона су оствариле своје правно дејство и оно не може ретроактивно да се укине. То је потпуно ирелевантно јер је та одредба престала да дјелује – каже Миловић. Он подсјећа да су одредбе закона дале рок мандатару, који је истекао, и све то је покренуло уставни механизам на основу којег је Ђукановић донио указ. – Без обзира на одлуку Уставног суда, мора се узети у обзир да је Скупштина већ распуштена и да су избори заказани. Државна изборна комисија је донијела календар рада. Указ се не може ретроактивно укинути, нарочито јер није донесен на основу Закона о предсједнику, већ на основу Устава – истиче Миловић. Новоизабрани предсједник Црне Горе Јаков Милатовић казао је раније да се нада да ће Уставни суд убрзо донијети одлуку по иницијативама, како би све недоумице у том смислу биле отклоњене и како би функцију предсједника од првог дана мандата могао да врши у пуном капацитету.

Измјене Закона о предсједнику усвојене су у децембру прошле године, иако је Венецијанска комисија препоручивала посланицима да не усвојају тај акт. Предсједник државе Мило Ђукановић је, позивајући се на измијењени Закон о председнику, распустио Скупштину и расписао ванредне парламентарне изборе за 11. јун. Миловић наглашава да је све јасно и да Скупштина која је распуштена не може да доноси одлуку да не важи указ којим је распуштена. – Сада имамо једну политички шизофрену ситуацију да пала влада, која је изгубила подршку парламента, предлаже законе, а Скупштина која је распуштена по сили Устава доноси те законе – указао је Миловић.

Он сматра да то није политички реално и да „једноставно није нормално“. – Дефинитивно треба рећи да нема дилеме да ће избори бити одржани 11. јуна. И сваки акт који би донио будући предсједник а који би значио повлачење указа, односно одлагање избора, може бити побијен на Уставном суду. Такође, предсједник би могао и да доведе у питање своју позицију, односно да дође у ситуацију да га нова Скупштина разријеши због повреде Устава. Потенцијално, Уставни суд може да донесе одлуку да је предсједник повриједио Устав, а одмах након избора да нови сазив парламента донесе одлуку о разрјешењу. То су разлози због којих ни Милатовић не може да повуче указ који је донио Ђукановић – каже Миловић.

Уставни суд засједа 12. маја

Уставни суд ће се на сједници 12. маја изјаснити о иницијативама за покретање поступка за оцјену уставности измјена и допуна Закона о предсједнику. Иницијативе су поднијели савјетник предсједника државе за уставни систем и правна питања Борис Бастијанчић и НВО Центар за демократску транзицију (ЦДТ). У иницијативи Бастијанчића наводи се да се правним актом ниже правне снаге дерогира Устав, највиши правни акт државе. ЦДТ је оцијенио да измјене Закона о предсједнику нарушавају уставну равнотежу власти и мијењају смисао Устава. Уставни одбор Скупштине предложио је Уставном суду да одбаци иницијативе, оцјењујући да нема основа за њихово прихватање.

ДАН

Придружите нам се на Вајберу и Телеграму: