Milivojević: U toku „ubeđivanje“ Kurtija da Priština prihvati realnu političku poziciju

Razgovor nemačke kancelarke Angele Merkel i kosovskog premijera Aljbina Kurtija odvijao se sa ciljem stvaranja uslova za nastavak dijaloga, kaže za Kosovo onlajn bivši diplomata Zoran Milivojević.

Milivojević ističe da je nemačka kancelarka Merkel pokušala da svojim autoritetom izvrši pritisak na novog lidera kosovskih izvršnih vlasti da nastavi pregovore sa Beogradom.

„Razgovor Merkelove i Kurtija odvijao se u kontekstu nastavka diplomatskih pritisaka na prištinske vlasti za nastavak razgovora sa Beogradom. Pokušaj Angele Merkel da iskoristi svoju poziciju i lični uticaj na Kurtija da bi dijalog u junu bio nastavljen je nastavak napora Nemačke u tom pravacu. Ovo je još jedan pokušaj da se stvore uslovi za nastavak pregovora. Kosovo ima podršku Nemačke kada je u pitanju priznanje, ali dijalog mora da obuhvati sveukupnu normalizaciju odnosa, i u njemu ne može da bude razgovora samo o priznanju, kako bi to Kurti želeo“, kaže Milivojević i izražava uverenje da jedino Vašington može da izvrši uticaj na prištinske vlasti radi obezbeđivanja nastavka dijaloga.

On ističe da prištinski politički lideri nastupaju sa tvrdih pozicija koje ne stvaraju prostor za pregovore.

„Kurti i Osmani nastupaju sa maksimalističkih i tvrdih pozicija koji ne ostavljaju prostor za dijalog. Govor kosovske predsednica Vjose Osmani na Samitu Brdo-Brioni je to i pokazao kao i izričita prištinska platforma. Platforma za dijalog treba da bude statusno neutralna i omogući razgovor o normalizaciji, slobodi kretanja, rešavanju ekonomsko-socijalnih pitanja. Pregovori ne mogu da poču od nule već mogu samo da se nastave tamo gde su stali, uz ispunjavanje prethodno preuzetih obaveza, razrešavanje sudbina nestalih, osnivanje Zajednice srpskih opština i drugih obaveza preuzetih potpisivanjem Briselskog sporazuma“, ističe bivši diplomata.

Nove prištinske političke strukture kroz optužbe na račun Srbije pokušavaju da ublaže ono što će neumitno uslediti kroz rad Specijalnog suda pred kojim su optuženi bivši pripadnici OVK, smatra Milivojević, i ističe da takvi stavovi doprinose daljem komplikovanju procesa dijaloga.

„Prištinske političke strukture sada ne teže samo priznanju Kosova nego kroz usvajanje nove platforme koju su usvojili Kurti i Osmani teže formiranju novog stava u kome bi Srbija trebalo da se prikaže kao uzročnik i vinovnik pogroma, ratnih zločina, genocida i svega što navode. Slažem se sa predsednikom Aleksandrom Vučićem da je ovakav stav neracionalan i da će dovesti do daljih komplikaciju u dijalogu Beograda i Prištine. Taj deo platforme bi trebalo da bude osnov novog pristupa jer je ova nova kosovska struktura u defanzivi zbog činjenica da kosovska državnost nije potvrđena i potpuno je jasno da u izmenjenim međunarodnim okolnostima do toga neće ni doći. Prištinska platforma ima za cilj da se Srbija posmatra ne kao faktor koji nudi rešenja i teži miru i stabilnosti, nego da se preko kvalifikacije Srbije kao krivca oduzmu argumenti i strateški interesi kroz stavljanje na optuženičku klupu“, isitiče Milivojević.

Po njegovim rečima, pokušaj osude države Srbije nema nikakvog osnova, ni pravnog ni političkog, i takva prištinska platforma je unapred osuđena na neuspeh.

„Pokušaj stavljanja Srbije u potpuno novi kontekst krivca nema nikavu, ni pravnu ni političku osnovu i takva prištinska platforma je unapred osuđena na propast. Sudski procesi prema odgovornim licima iz tog vremena, generalima vojske SRJ, su već završeni, a ne postoji ni adekvatan politički kontekst da bi Priština uspela u svojim namerama da proglasi Srbiju za krivca. Svi diplomatski pritisci koji se vrše na Kurtija, predstojeća radna večera u Briselu na poziv Žozepa Borelja, na kojoj će dijalog biti jedna od neizbežnih tema, najavljeni susret Kurtija sa predsednikom Francuske Makronom imaju za cilj da stave kosovskog premijera na realnu i politički moguću poziciju koja će dati šansu dijalogu. Potpuno je jasno da nema govora o priznanju Kosova, i to ne može biti jedina tema dijaloga, nego sveukupni pregovori o normalizaciji“, kaže Milivojević.