Милиони Срба
Вијест о незваничним резултатима пописа у Босни и Херцеговини омогућава нам да по први пут са извјесном прецизношћу можемо да тврдимо колико заиста има Срба. Уз ограђивање од двије државе Македоније и Албаније гдје српски народ живи у рслативно малом броју, а које нису спровеле (исправне) пописе. И Црне Горе у којој постоје основане сумње да је последњи попис фалсификован, као и великог броја свјетских држава у којима све заједно не живи више од неколико промила укупног броја српског народа… Можемо, са могућом грешком до један одсто укупног броја, да тврдимо како према пописима који су извршени између 2010. и 2013. године, у Републици Србији (укључујући Косово и Метохију), осам држава региона и широм свијета, укупно живи између 9,8 и 9,9 милиона Срба. Са свим резервама, најприближнији број припадника српског народа износи 9.896.180.
Попис спроведен у Србији, без Косова и Метохије, показао је да у српској отаџбини живи нешто мање од шест милиона Срба (5.988.150 од 7.168.862 пописаних становника). На Косову и Метохији, према попису који је тамо одржан уз српски бојкот, живи око 1,73 милиона становника, албанске власти су пописале 25.532 припадника српског народа (на попису из 1999. забиљежено је 194.190, а данас у покрајини живи између 90 и 100.000 Срба). Српски народ који живи у осам сусједних и околних држава заједно броји 1.714.049 становника. У Босни и Херцеговини живи 1.239.019 милиона припадника српског народа. У Црној Гори је пописано око 178.110 Срба, а у Хрватској нешто више од 186.634. Уколико узмемо у обзир знатно малобројнији српски народ из Македоније, Словеније, Румуније, Мађарске и Албаније, онда Српство становништво свих историјских српских земаља, без обзира да ли су дио Србије или да ли уопште имају некакав статус броји 7.792.199 припадника. Поменути број је вјероватно за педесетак хиљада већи. Пошто је у Црној Гори 2011. године представљено да је број Срба у овој републици пао за више од 23.000, а у ствари он је, у односу на попис из 2003. године, порастао за неколико хиљада (пошто је дошло до опредјељивања становника са двојним и југословенским идентитетом који су слиједили политичку опцију СНП). Такође, попис није спроведен у Македонији захваљујући насилном спречавању које су спровели Албанци. Према процјенама Срба ће тамо, због дјеловања и ступања на власт њихове политичке организације ДПСМ, те стварања и страдања Охридске архиепископије, бити нешто више него 35.939 колико их је уписано на ирошлом попису. Слично је и у Албанији гдје су припадници мањина спријечени да се слободно изјасне на попису, а процјењује се да у овој држави живи између 10. и 40.000 (овде смо прихватили најнижи број) Срба.
Извјесно је да је број Срба у региону нижи него прије десет година (када није спроведен попис у БиХ). Процјењивано је да је тада у региону живјело 1.992.635 Срба. У Србији је, према попису из 2002. године, живјело 6.212.838 припадника српског народа. У односу на 1991. број Срба је нижи за најмање пола милиона (вјероватно и више пошто се већина Југословена у међувремену почела изјашњавати као Срби).
На основу пописа спроведених током ранијих деценија било је немогуће процијенити број припадника српског народа у свијету. Приликом пописа тамо су их углавном уписивали као Југословеие. Послије недавног пописа у САД разбијено је увјерење о милиону Срба који тамо живе, пошто у стварности у САД борави мање од 200.000 Срба. Поред Канаде, латиноамеричких држава, Аустралије, те Европе (укључујући Руску Федерацију, Грчку и Кипар) гдје укупно живи око 1,7 милиона Срба у свијету, колико је познато, живи укупно 2.103.981 Србин.
Срба, дакле, укупно на свијету има 9.896.180. То је најмањи докучиви број. Сваке године све их је мање због демографских кретања и асимилације. Истовремено, због малог броја Срба у појединим ваневроспким државама, те злоупотреба, фалсификата и прогона у региону, вјероватно у овај број није укључено око 50.000 грађана у региону и можда око 10.000 у земљама у којима нису вршени прецизни пописи. Тренд демографске кризе српског народа, прогона и асимилације (у Хрватској, Црној Гори, дијеловима БиХ, на Косову и Метохији и у Македонији) учинио је да сваких десет година у просјеку буде мање око 300.000 Срба (од 2001. до 2011. Србија је остала без око 200.000 припадника српског народа, у БиХ је у односу на 1991. годину 127.000 Срба мање, у Хрватској око 15.000 мање него 2001.).
Судбина пописа на Косову, у Црној Гори, Македонији, Албанији и у извјесној мјери у Хрватској требало би да узбуни и забрине српску владу, али и ОЕБС и Уједињене нације. Процјена о којој данас пишемо требало би да подстакне Владу Србије да организује попис цјелокупног српског народа сваких десет година. Српски попис је потребан из политичких, културних, економских и идентитетских разлога који не смију бити потцијењени и занемарени.
