Милица и Наташа симбол страдања српске дјеце у Сарајеву

Дјевојчице Милица Лаловић и Наташа Учур, симболи страдања српске деце на подручју Српског Сарајева, убијене су 11. марта пре 24 године у сарајевском насељу Грбавици, које је тада било под српском контролом.

Бездушне убице су 11. марта 1995. године из дијела Сарајева под муслиманском контролом пуцале са зграде „Лориса“ на тадашњем Тргу Пере Косорића, а сада Тргу хероја, на десетогодишњу Милицу и деветогодишњу Наташу које су се играле ластиша у Улици Раве Јанковић, испред зграде на броју 59.

За тај злочин, као и у многим другим случајевима убистава српске дјеце на подручју Српског Сарајева и Сарајева, нико никада није одговарао.

Само осам мјесеци прије потписивања Дејтонског споразума Милица и Наташа одиграле су своју посљедњу игру, прекинуту смрћу која је дошла из дијела града гдје су рођене и живјеле.

Неискварене дјечије душе још једном су грубо преварене, јер су дјевојчице убијене док је на снази било примирје.

Милица и Наташа одмах су превезене у болницу Касиндо. У записнику из болнице пише да је Милица довезена мртва, док је Наташа умрла 15 минута након пријема.

Тада је доктор болнице Славко Ждрале рекао да су код дјевојчица констатоване тешке повреде главе.

Према његовим ријечима, убице су биле немилосрдне и није било никакве могућности да им буде пружена помоћ.

Убица Сејо Поскић хвалио се да је убио српске дјевојчице

Према наводима свједока, девојчице је убио С.П, припадник 101. бригаде такозване Армије БиХ.

Сарајка Фатима Бајрамовић свједочила је да је то учинио Сејо Пискић који је рођен 1956. године у Грачаници.

– Ко зна колико их је снајпериста посматрао и око 15.30 часова одјекнула су два пуцња – посвједочио је својевремено Милан Павловић из Сарајева.

Свједоци су испричали да се Пискић јавно хвалио да је из снајпера убио дјевојчице и још 20 Срба у насељу Грбавица.

Привођен је, али никада није процесуиран. Овај случај не постоји у правосудним институцијама.

Данас нема информација гдје се Пискић налази, а спекулише се да је погинуо или умро.

Упућени у функционисање тадашње такозване Армије БиХ тврде да је Пискић био само дио ланца команде и да је из снајпера, као и остали снајперисти из дијела града под муслиманском контролом, на српска подручја пуцао по задатку свог команданта, што значи да би за овај злочин морали да одговарају руководиоци 101. бригаде или они који су им у систему командовања били надређени.

Из Агенције за истраге и заштиту БиХ /Сипа/ су саопштили Срни да никада нису истраживали убиство дјевојчица Наташе Учур и Милице Лаловић, нити располажу другим корисним информацијама у вези са тим догађајем.

Из Удружења породица погинулих бораца и несталих цивила Сарајевско-романијске регије истичу да не изненађује то што ни овај случај није судски процесуиран, јер је то постала пракса правосудних институција БиХ када је ријеч о српским жртвама, док се са друге стране Срби редовно процесуирају и изричу им се максималне казне.

Подигнут споменик страдалој дјеци

Из Удружења породица погинулих бораца и несталих цивила Сарајевско-романијске регије кажу Срни да случај ових убијених дјевојчица, нажалост, није једини, јер су многа српска дјеца у дијеловима Сарајева под српском контролом убијана и тешко рањавана, али да за то никада нико није процесуиран.

-Српска дјеца и цивили нису убијани и тешко рањавани само на Грбавици него и у другим дијеловима Сарајева који су у рату били под српском контролом – Војковићима, Грлици, Врацама…- истичу у Удружењу.

Они подсјећају на чињеницу да је у Сарајеву у том периоду дјеловала муслиманска терористичка група „Шеве“, чији су снајперисти убијали не само српске цивиле у дијеловима града под српском контролом, него и српске и бошњачке цивиле, међу којима и дјецу, у Сарајеву под муслиманском контролом, а за то окривљивали Србе.

У Удружењу наглашавају да је жалосно да се о овом злочину не прича и да се он спомиње само за вријеме годишњица.

– Жалосно је и што увијек само спомињемо да нико није процесиран, као што то чинимо и за многе друге злочине над сарајевским Србима – констатују у Удружењу.

У знак сјећања на Милицу и Наташу и око 120 убијене дјеце на подручју Српског Сарајева, прошле године је 13. септембра у дворишту Основне школе „Свети Сава“ у Источном Новом Сарајеву откривен споменик свој невино страдалој дјеци са подручја овог града, а 11. март се обиљежава као Дан сјећања на страдалу дјецу Српског Сарајева.

Извор: РТРС

Придружите нам се на Вајберу и Телеграму: